У очекивању дербија Црвена звезда — Партизан

Кирил Симоновски: Иде крчаг на воду…

Стари ас се плаши меког терена и истиче да поредак на табели нема значаја када се састају два велика ривала

Пред нама је сусрет два најбоља југословенска тима, два традиционално велика ривала и то је довољно да делиријум навијачке грознице већ почиње да расте. Право „усијање“ биће у недељу увече када се екипе буду појавиле пред препуним гледалиштем.

Два љута ривала дочекују најзначајнију утакмицу у различитим расположењима. Партизан мргодно због бледе игре и изгубљеног бода у игри са Жељезничаром, а Звезда озарена и срећна јер је на трећем гостовању забележила и трећу узастопну победу. И једне и друге мори још понешто. „Црно-беле“ брине да ли ће повређени Иванчевић бити способан да игра, а Звезду мори казна искљученог Савића (претпоставља се да ће добити четири утакмице неиграња као и Пејовић). Дерби из Партизановог угла.

Већ три деценије знамо да у оваквим дуелима нема фаворита. Често се дешавало да онај тим за који се говори „да није у форми“ добија утакмицу или да баш нижепласирани на табели тријумфује у дербију. То су утакмице „за вађење“, како кажу играчи. Победа пад главним ривалом доноси опроштај свих „грехова“, чак и онај главни — неосвајање првенства!

Један од оних који је много таквих утакмица играо и гледао, чак дао, чак до оног првог, је Кирил Симоновски. Искусни седокоси стручњак је једини члан стручног штаба који не затрепери када се помене недељни меч.

— Звезда је у залету које је све изненадио, па чак и њих саме, образлаже Џина Симоновски. — У сваком случају њихови досадашњи резултати импонују. Оно што ме највише брине то је разиграност овог Звездиног тима. Ту се све линије тима преплићу и опасност не прети само од навалног реда, већ и од „везиста“, па и оних из линије бекова.

За нас је предност што Звездину игру добро познајемо. У оном пријатељском сусрету ми смо их одлично блокирали. Учинићемо све да се то и сад понови. Уосталом, ми у овој години не знамо за неуспехе у игри са Звездом. Два пута смо их победили: у Сплиту, на турниру „Маријан-75“, недавно на пријатељској утакмици, а у борби за бодове играли смо нерешено — 1:1.

Плашим се Звездиног меког терена који се разликује од нашег на који смо навикли. Али, то неће бити пресудно. То су двобоји када се заборавља на све и превазилазе сопствене могућности. Радовао бих се када би то наши младићи потврдили. Звезди ће бити лакше, али ни ми нисмо без шанси. Можда ћемо прекинути серију успеха нашег највећег ривала. Уосталом, треба веровати и у ону народну: крчаг иде на воду док се не разбије. Једном и то мора да се деси. Нека буде у недељу, насмејао се широко симпатични Џина Симоновски.

Милован Ћирић: Желим да одем као шампион

Милован Ћирић је врло занимљива спортска личност. Као фудбалер, без обзира на несумњиве квалитете, вероватно би брзо отишао у свет заборава, као уосталом и толики број фудбалера прве послератне генерације. Међутим Милован Ћирић је као тренер стварао и створио своју спортску звезду маниром обдареног способњака. Стартовао је 1951. године у БСК-у, „плави“ су освојили пето место. Испред њих била је само чувена „велика четворка“. После три успешне сезоне у овом клубу, Милован Ћирић дошао је у Партизан. Стојановић, Белин, Лазаревић, Пајевић, Чајковски, Јовановић, Милош Милутиновић, Атанацковић, Валок, Бобек, Зебец, Херцег и остали освојили су друго место, иза Динама.

Ћирића је пут тренера даље водио у Црвену звезду, па Хајдук, итд.

Милован Ћирић важи за спортсмена који је у животу имао среће. Па ипак, срећи се титуле приписати не могу, не бар срећи искључиво. Његов први долазак на кормило Црвене звезде био је тријумфалан. „Црвено-бели“ су две године узастопно освајали шампионат, у сезони, 1955 — 56. и годину дана касније.

— Пред пензијом сам — говори данас пред дуел Црвене звезде и Партизана — и појављује се у мени нешто, први пут ваљда — да као шампион одем са зеленог поља. За годину — две, три, или четири ако треба, јер ја још могу да радим чини ми се добро и успешно.

П. ВЕСНИК: Недељни дерби привлачи посебну пажњу. Колико познајете данашњи Партизан?

ЋИРИЋ: Кад сам недавно дошао у Црвену звезду многи су ми замерили да сам одсуствовао из југословенског фудбала годину дана и да недовољно познајем фудбалере лигашких тимова. Преварили су се — можда не довољно познајем појединце, али игру тимова и карактеристике мислим да добро познајем. Што се Партизана тиче и добро је и није што на ред долази овај сусрет. Добро је због љубитеља фудбала који се поново масовно враћају на трибине југословенских стадиона, а — искрено — нити је било нити ће бити тренера у Звезди или Партизану који воли кад се приближава највећи дерби југословенског клупског фудбала. Екипа Партизана је незнатно измењена последњих година, тако да могу рећи да познајем Партизан. Колико је то важно — ко зна.

П. ВЕСНИК: Ваш тим је у новој сезони стартовао мимо свих очекивања…?

ЋИРИЋ: План смо већ премашили са ових осам стартних бодова, што нас на неки начин растерећује пред дерби. Ипак, то не треба схватити као моју прогнозу за недељу.

П. ВЕСНИК: Читаоци овог листа очекују вашу прогнозу?

ЋИРИЋ: Ако већ морам да будем конкретнији шансе делим на равне части.

П. ВЕСНИК: Зашто се тренери боје да „предвиде“ победу или пораз свог тима?

ЋИРИЋ: Ваљда због управе клуба.

П. ВЕСНИК: Ви, претпостављамо, на такав начин не страхујете?

ЋИРИЋ: Не, без обзира што је опасно предвиђати и победе, а камоли поразе. Једна околност Звезди иде на руку. Ако победи, шансе да сачува прво место на крају јесени јој расту. У случају пораза, који је увек од Партизана могућ, губи само два бода. То је такмичарски смисао дербија, док онај други — општи, нешто је због чега се уочи дербија не проспава ноћ.

П. ВЕСНИК: Недавно су Црвена звезда и Партизан одмерили снаге у пријатељском дуелу и први тимови су играли само 45 минута. Да ли сте се „упознали“?

ЋИРИЋ: Мислим да јесмо. Зато се и Партизан и ми надамо најбољем.

Уместо следећег питања, Милован Ћирић је нагласио своју жељу:

— У недељу ће на стадиону бити можда и сто хиљада људи и то је важније од оног што ми желимо у погледу голог резултата. Рекао бих фудбалерима оба тима да ту публику поштују, да одиграју један велики меч јер су за то способни, јер о публици треба водити рачуна кад је има.