И они су стварали Партизан: Боривоје Јовановић човек кога убудуће треба измишљати
Кроз ЈСД Партизан је прошло много заслужних спортиста, чланова управе, аматерских радника, тренера и симпатизера „црно-беле“ боје. Сви они допринели су стварању светле традиције највећег спортског колектива у земљи. Њихов допринос Партизану и југословенском спорту је од непроцењиве вредности. Ипак, оно што их одликује зближава и повезује у једну нераскидиву целину, јесте велика и несебична љубав према Партизану.
Они су стварали Партизан…
У историји Југословенског спортског друштва Партизан мало је таквих људи као што је Боривоје Бора Јовановић. Припада оној малобројној генерацији Партизановаца, који су у послератном периоду 1945. године оснивали наш Партизан; претеча је југословенске одбојке у предратном периоду (од 1929. године) и један од оснивача нашег одбојкашког и кошаркашког клуба. Изузетна личност, пре свега по томе што страсно воли све клубове и спортисте Партизана; што је живот посветио „црно-белој“ боји и свом позиву техничког секретара Друштва. Један је од ретких, који је пуне три деценије провео у Партизану, па је и његов допринос нашем Партизану несумњив.
Поникао је у „црно-белом“ колективу, радио и живео као члан ове велике породице, па ће ту сачекати и одлазак у пензију.
Својом спортском активношћу и својим радом обогатио је садржај живота многим клубовима ЈСД „Партизан“.
За двадесет година службовања показао је завидне резултате. Био је увек у току свих збивања и догађаја у Партизану. Помно је пратио и бележио постигнуте резултате наших спортиста, како на домаћем, тако и на страном терену. Захваљујући њему данас Партизан располаже богатом документацијом спортских резултата. Један је од првих оснивача лутрије Партизан — Црвена звезда, која данас ради са успехом. Две деценије учествује у припремању сваке годишње Скупштине ЈСД „Партизан“, сваке веће манифестације која се организује у оквиру Друштва.
Увек спреман да помогне када се од њега то затражи, своје богато радно и спортско искуство понудио је Ватерполо-клубу, коме су услуге једне овако искусне личности биле неопходне. Данас наши ватерполисти не могу да замисле ни једну акцију без свог чика — Боре. И мада је кратко време у клубу сви су га заволели, па им је жеља да када оде у пензију, а то ће бити ускоро, остане и даље са њима…
Олл-раунд
Евоцирамо прошлост…
Боривоје Јовановић био је свестрана спортска личност. Упоредо са одбојком упражњава: атлетику, пливање, веслање, стони тенис, куглање и кошарку. На прво званично такмичење отишао је 1931. године, у Земун, под називом „Жупско одбојкашко првенство“. Своју прву утакмицу у дресу са државним грбом одиграо је шест година касније, 1937, године на Свесловенском одбојкашком првенству у Софији. Био је то велики успех наше репрезентације, која је у веома јакој конкуренцији освојила бронзану медаљу.
Одмах после ослобођења земље запажен као активан такмичар и добар организатор спортских такмичења постаје референт за фискултуру у штабу КНОЈ-а. Уз Ратка Влаховића оснива одбојкашку и кошаркашку секцију (касније клуб) Партизана. Били су то златни дани наше одбојке. Успеси одбојкаша у том периоду представљали су највиши домет. Комплетна екипа „црно-белих“ била је костур државне репрезентације.
Већ сама чињеница што је играо међу асовима као што су били Златко Ковачевић, Михајло Марковић, Драгомир Поповић, сведочи о његовим квалитетима као играча. Као техничар у екипи одликовао се изванредном прецизношћу у додавању лопти, прегледом игре и духовитошћу приликом надмудривања противника. Имао је „њух“ да осети којем играчу треба додати лопту. Користио је смечере до максимума и зато су га сматрали „мозгом“ екипе.
После три освојене шампионске титуле (1945—1947 и 1948. године) Бора Јовановић престаје да се активно бави спортом.
Међутим, своју активност развија на другом плану. Постаје савезни и интернационални судија. Познат по својој коректности приликом вођења одлучујућих сусрета, често пута је биран за врховног судију на разним домаћим и међународним турнирима.
Одликовања
Његова друштвена активност простире се на многе струковне савезе од којих је добио и одговарајућа признања. Одликован је Орденом заслуга за народ 3. реда, следе признања и плакете: Фискултурног савеза Југославије, СОФК Србије и Београда, Одбојкашког савеза Југославије, Србије, Атлетског савеза Југославије, Србије као и похвалнице Београдског рагби подсавеза, Боксерског савеза Југославије. Ипак, најдраже су му награде које је добио од Југословенског спортског друштва Партизан.
— Прошло је доста времена, када сам као главни арбитар судио међународну утакмицу СССР — Јапан. Утакмица је играна у Клужу и репрезентација земље „излазећег сунца“ изгубила је сусрет са 3:1. Силазећи са судијске столице приметио сам јапанског тренера како ми прилази. Честитао ми је на изванредном суђењу и пружио поклон — успомену на овај сусрет. Био сам изненађен оваквом пажњом. Никад нисам доживео овакво признање, па још од пораженог, присећа се Бора Јовановић. Гест који никада нећу заборавити.
За Бору Јовановића се с правом може рећи да је човек изузетних моралних квалитета. Увек спреман да саслуша саговорника и да му помогне ако је то у његовој моћи, никад се није експонирао у смислу надмоћности. Проблеме покушава да реши споразумом и договором. По природи духовит, увек је спреман да и најтеже проблеме реши другарски. Због тих својих особина изабран је и за председника радне заједнице ЈСД „Партизан“. Ужива опште поверење своје околине и не ретко даје млађима потребне савете. Ретко фер и коректан ужива опште симпатије спортске јавности Београда.
Две деценије је прошло од када ради у Партизану. Приближава се дан када ће. отићи у пензију. Растанак ће несумњиво бити болан, јер се затвара још једна страница људског живота — она која чека све нас. Али, то неће значити и растанак са Партизаном. Биће увек ту да помогне, да бодри и навија за наше спортисте када буду играли. Једино што ће се променити, а то је — неће морати свако јутро пре седам часова журити пут стадиона ЈНА на своје радно место. Долазиће онда када за то буде осетио потребу…