Груб играч

Када је на пријатељској утакмици Ђуровић онемогућио Савића, који је познат по оштрој игри, одмах је проглашен за грубог играча! Од судија је унапред опомињан, а у штампи често апострофиран.

Ђуровић је, међутим, само оштар и бескомпромисан борац коме је увек циљ само лопта. Он улази храбро у дуеле и не избегава сударе. Али не удара, и у својој каријери још никога није повредио!

Има играча који не иду оштро и не улазе у дуеле, али зато знају како ће ударити или повредити противничког играча, а да то судије не примете.

На пример, сећамо се да је баш Новковић био тај који је Вукотићу сломио ногу, а на „вечитом дербију“ већ у 37. минуту повредио је Бјековића. Том приликом судија није свирао фаул!

Далеко смо од помисли да тиме правдамо пораз, али се поставља питање да ли је баш сасвим случајно да је Партизан завршио ту важну утакмицу без своја два најбоља играча?! Да ли су то биле само „несрећне и нежељене повреде двојице Партизанових асова?“

Ако се томе дода да је на претходној утакмици теже повређен и трећи „Партизанов ас“ — голман Иванчевић, а свим очевицима је било јасно да је Одовић, уз мало више спортске коректности, могао то да спречи, онда оправдано треба поставити питање на којој страни треба тражити грубе играче.

О томе се није писало!

Злоупотреба

Много је писано о ракетама које су изгледа постале мода на нашим фудбалским стадионима. Добро је да се та ружна појава осуди, а треба је енергично спречити.

Треба споменути да су са северне трибине Звездиног стадиона бацани разни предмети на „црно-беле“ играче. И то треба осудити и енергично спречити.

Једном речју, организација редарске службе на нашем највећем стадиону, за време дербија, је подбацила. Већ сат пре почетка утакмице на западној трибини није било места за седење. Иако су цене улазница биле високе, места нису била нумерисана (?!), а гужва је била стравична. Очито је да је продато више карата од постојећих места. Неорганизован излаз и паркинг простор за аутомобиле створио је опасну гужву и ван стадиона.

Та питања морала би се решити пре него што дође до веће несреће и озбиљнијих повреда гледалаца.

Судије

У последње време много се пише о потреби строгости фудбалских судија. И то је добро. Јер само строгошћу завешће се ред на наши игралиштима.

Много мање се пише о квалитету и објективности суђења. Јер уз сву строгост, лошим и необјективним суђењем, неће се моћи успоставити жељени ред на — теренима нити унапредити игра.

Партизан је у првих шест кола три пута озбиљно оштећен.

У првом колу новог првенства — судија Осман Јусуфбеговић (Сарајево) драстично је оштетио Партизан. Признао је гол Динаму који је пао из офсајда и досудио пенал који није постојао! У то се могао уверити по милионски ТВ аудиториј.

На утакмици против Ријеке помоћни судија Мухаремагић (Тузла) био је једини човек на стадиону који је „видео шамарање“ између Пејовића и Ражића. Обојица су кажњени са 4 утакмице неиграња!

И коначно Хамид Ихтијаревић (Сарајево), на утакмици против Вардара, поништио је регуларан гол који је постигао Бошко Ђорђевић, а није досудио пенал над Бјековићем! То су констатовали сви извештачи и ТВ камера.

Да ли је све само „превид“, или се иза тога крије нешто другог?

Сматрамо да би требало применити исту строгост и према несавесним судијама као и према недисциплинираним играчима. Јер у противном — створиће се оправдана сумња у добронамерност и објективност појединих судија, као и у контролоре суђења који су такве судије позитивно оценили.

На потезу је судијска организација, јер ове ни мало безазлене појаве треба брзо и енергично спречити.

(Не)пливачи

Познато је да су на Медитеранске игре отишли и спортисти који нису могли наступити, јер нису уредно или благовремено пријављени.

У земљи је пак остало неколико спортиста који су били уредно пријављени и имали реалне шансе за добар пласман.

Један од оних који још ни данас не зна зашто није отпутовао је пливач Партизана, Миодраг Рађеновић. Он је био уредно пријављен и са уређеним свим осталим формалностима за тај пут. Неколико дана пре одлазак за Алжир, на државном првенству у Ријеци, поставио је рекорд на 200 м. делфин у времену од 2,13,6. Са тим временом могао се успешно борити за бронзану медаљу. Но меродавни из Савеза нису га повели, нити нашли за потребно да о томе обавесте његов клуб или њега лично.

То нажалост није једини пропуст Пливачког савеза Југославије.

Зашто о свему томе наша спортска јавност није обавештена?