Са и око терена

На утакмици шестог кола Прве лиге између домаћег Борца и Црвене звезде, капитен „црвено-белих“ Оља Петровић јурнуо је у једном моменту на судију Максимовића да му физичким путем „објасни“ да је гол Бањалучана „нерегуларан“. Његову намеру су једва спречили остали саиграчи, који су га с муком задржали да не насрне на арбитра.

Само дан касније, на утакмици између Вардара и Партизана, догодило се још једно „држање“: фудбалери „црно-белих“ су се листом држали у чуду за главу, питајући се како је могуће да је судија Хамид Ихтијаревић поништио потпуно регуларан гол Бошка Ђорђевића у 89. минуту игре?

„Што је много — много је!“ прича Ђорђевић. „Да зажмуримо код оног недосуђеног пенала над Бјековићем, да окренемо главу код Завишићевог шута који се од пречке одбио у гол — али ми заиста није јасно зашто је мој гол поништио! Први пут видим да гол — није гол!“

Отписани

На поменутој утакмици у Бањалуци, по општим оценама, најбољи играч на терену био је халф „црно-белих“ Предраг Томић. Овај плавокоси момак се залагањем на тренинзима и добрим играма у другом тиму наметнуо тренеру Калоперовићу и просто га „присилио“ да га стави у тим.

„Томић је играо без грешке“, прича бек Голац, „био је бритак и тачан у старту, духовит у проигравањима, речју — освежио је тим.“

Ово „освежење“ има и своју предисторију. Наиме, Томић је последњи првенствени меч пре Скопља одиграо — равно пре годину дана! Била је то утакмица са Црвеном звездом, коју је он према оцени тадашњег тренера Дамјановића играо слабо. Од тада га није било на прволигашким теренима, као да су га сви „отписали“. Било је то некако баш у време емитовања ТВ-серије „Отписани“, па се стиче утисак да се неко и сувише уживео у ТВ-програм. Сва срећа што је репризирање ове серије завршено пре пар дана, иначе — питање кад би Томић добио шансу да заигра у првом тиму.

Повреде

Здравствени билтен првотимаца није баш најповољнији у последње време. Најмалерознији је халф Влада Пејовић, који се — тек што је издржао превисоку казну од четири утакмице неиграња — разболео, тако да је чак неколико дана провео и у болници. Ипак, његов повратак на зелено поље се очекује ускоро. Грубјешић се тренутно налази па опоравку у Игалу, а Новица Вулић, који је недавно оперисао менискус, ускоро почиње са лаганим тренингом. У дуелима са противничким играчима аркаде су повредили Вукотић и Ђуровић, али је то брзо залечено.

Међутим, једна нова „болест“ прети да неколицину првотимаца избаци за краће време из строја: реч је о тзв. (картонској) „жутици“, коју је први „прележао“ Момчило Вукотић. Наиме, „Моца“ је због два жута картона морао да паузира један меч. Истина „бољка“ прети и Голцу, Завишићу, Антићу, Козићу и Ђуровићу, јер сви имају по један жути картон.

Рекорд

Недавно је комбинована екипа Партизана гостовала у месту Пожежно и тамошњем тиму Радничком увеличала отварање новог терена. Тај крај је веома познат по производњи метлица, тако да су гостољубиви домаћини сваком играчу подарили по једну метлицу, а заузврат „црно-бели“ су се одужили — са седамнаест голова у мрежи Радничког!? Резултат је тачно гласио 17:1 за Партизан. По четири гола су постигли Перовић, Ђорђевић и Тодоровић, по два Радовић и Николић, а једном је мрежу симпатичних домаћина затресао Куновац.

Ако је неко од читалаца и помислио да је ово можда највећа победа у историји „црно-белих“, онда се преварио. Партизан је са 17:0 1946. године победио Слободу из Марибора, три године касније и Слободу из Титовог Ужица са 17:1; 1952, године београдски Хајдук је примио 19 а постигао један погодак; исте године побеђени су Омладинац из Опова и репрезентација Врбаса са 20:1, односно 20:2; 1963. Милутинац је примио 21 гол, а — није дао ниједан, и тако даље. Ипак, чак ни ови резултати нису рекорд!

Најубедљивију победу „црна-бели“ су извојевали 1952. године: побеђен је Дорћол са 34:0!? Што је много — много је!

Млади

Међу већ прекаљеним првотимцима могу се приметити и четворица голобрадих дечака како марљиво тренира и чека својих „пет минута“. Време је онај противник кога нико до сада није победио, па је неумитан одлазак са сцене садашњих првотимаца и долазак млађих, тако да ће фудбалски аудиторијум ускоро чути за Залада, Радовића, Полака, Преказија…

Талентовани голман Раде Залад је јуниорски репрезентативац и већ је у овом првенству био резерва на неким утакмицама, тако да се од њега с правом очекује да већ наредних сезона равноправно конкурише старијим (Иванчевићу, Истатову и Милићу).

И Прекази је јуниорски репрезентативац и развија се у нападача најфинијег кова. Радовић је типично десно крило и у овом тренутку уз Завишића једини игра на том месту; Полак очекује да наступи за први тим већ у овој сезони и да унесе живости и младалачки полет у везни ред „црно-белих“. Да је пред овом четворицом дечака лепа фудбалска каријера, потврдио нам је и тренер Тома Калоперовић. Уосталом, најстарији од њих (Залад) једва да има осамнаест година!

Пети голман

Влада мишљење да је Партизанова болна тачка последњих сезона била — голман. „Црно-бели“ при првом тиму тренутно имају чак четири чувара мреже, од којих сваки очекује да задобије поверење тренера Калоперовића. У прва четири кола новајлија Радмило Иванчевић је одличним одбранама на пречац освојио симпатије навијача, али се на утакмици са Жељезничарем повредио, па га је заменио Благоје Истатов. Иванчевић се сада потпуно опоравио и поново је стао између статива.

Док се ова двојица смењују на голу — Милић и Залад не седе скрштених руку, већ — полажу испите на факултету! Милић приводи крају студије права, а Залад је на најбољем путу да Вишу економску школу заврши — о року, што би био леп подвиг, с обзиром на интензитет тренинга и обавезе у клубу.

Иначе, сва четворица голмана су међусобно добри пријатељи и свакодневно вредно одрађују свој специфични део тренинга.

„Само нам је мало ‘криво’ што нам се и Голац меша у посао“, каже уз осмех Иванчевић, алудирајући на последњих пет минута утакмице са Жељезничаром, када је десни бек Партизана морао да стане између статива. „Њему се изгледа ‘осладило’ брањење, па тврди да ће појачати тренинг и ускоро бити — први голман“, завршио је шалу Иванчевић.