Да ли у новом првенству прети стара болест: Грешке из прошлости опомињу и добро је на њих указати пре него што почне ново првенство

Кошаркаши Партизана приводе крају припреме за наредно првенство, које је заказано за 11. октобар. Леп успех су постигли освојивши прво место на Балканском шампионату у Букурешту, где су наступили под именом репрезентације Југославије. Тако долази до помало парадоксалне ситуације: кошаркаши „црно-белих“ никада нису били први у домаћим шампионатима, а прваци су Балкана!

Ово првенство Балкана је одржано у Букурешту и на њему су наши кошаркаши по четрнаести пут били први. Партизан је представљао државну репрезентацију појачан само са Жарком Кнежевићем из екипе ОКК Београд-Беко, који се недавно вратио са одслужења војног рока. Првог дана је побеђена репрезентација Бугарске са 101:76, наредне вечери екипа Грчке са 84:68 и у финалу домаћин Румунија са 99:88. На три поменуте утакмице најефикаснији је био Кићановић са 76 поена, одмах иза њега је Далипагић са 4 поена мање, а затим следе: Тодорић 34, Фарчић 29, Ђукић 23, Кнежевић 13 и тако даље.

Стара бољка

У кошаркашким кулоарима влада уверење да је Партизан најозбиљнији кандидат за освајање титуле шампиона у наредном првенству (ту су још Раднички, Југопластика, можда чак и Црвена звезда). Ово се поткрепљује чињеницом да ова екипа игра заједно већ четврту сезону и то у неокрњеном саставу, да им линија форме има константно узлазну путању и да су највећи конкуренти углавном ослабљени одласком кључних играча у војску. Време ће показати да ли ће ово предвиђање постати стварност, а у овом тренутку није на одмет указати на неке слабости које и у претпрвенственом периоду показују кошаркаши „црно-белих“.

Позивајући сећање у помоћ враћамо се не првенство 1972-73 и горку чињеницу да су Партизанове претпрвенствене шампионске амбиције биле одуване као мехур од сапунице већ у првом колу: победила их је Индустромонтажа усред Београда! И у прошлој сезони су важили за једног од фаворита, али су их (опет на почетку првенства) илузије разбили Работнички и ОКК Београд — савладавши их са по једним поеном разлике. На недавном турниру „Вечерњих новости“ Партизан је био трећи, јер га је победила објективно слабија екипа Работничког са једним поеном разлике, после продужетка. Постало је врло симптоматично то губљење утакмица од противника који је по квалитету играча слабији, и то махом са веома малом разликом у кошевима. Зашто се то константно догађа?

Ова чињеница се више не може правдати неискуством, јер сваки од играча за собом има више година интензивног друговања са кошаркашком лоптом. Узроке наведене слабости пре треба тражити у неодговорној игри појединаца у тим одсудним тренуцима, одсуством правог вође у игри који би плански довео тим у „мирне воде“ и — пре свега — несхватљивим осцилацијама у квалитету игре за време меча, којим се дозвољава слабијем противнику да се резултатски приближи и чак победи у финишу. А ове осцилације се углавном односе на игру у одбрамбеној зони, где се недовољном ангажованошћу препушта иницијатива противнику.

У Партизану, то није тајна, сви играчи знају да играју у одбрани, али је друго питање да ли увек и желе да играју у тој зони, јер је много пријатније противнику дати кош, закуцати лопту кроз обруч, него га спречавати да и он то учини. Чини се да Партизанови играчи, бар већина, немају навику да морају на свакој утакмици играти ангажовано у одбрани. Та слабост се понавља и пред овогодишње првенство, играчи „црно-белих“ су многим противницима лако и лепо убацили и по сто кошева, али су им исто тако многи (Борац, Работнички, Раднички) лако и лепо дали преко сто поена.

Боља игра у одбрани значи лек против огромних осцилација квалитета игре у току самог меча, што само по себи значи решење проблема губљења утакмице у финишу са поеном разлике.