Ватерполисти Партизана после убедљивих победа над Приморјем (12:4) и Младости (8:4): До краја шампионата Партизан све утакмице игра као домаћин и има велику шансу да још једном победи у конкуренцији наших најбољих тимова. — Порази на Ријеци и у Загребу су знаци тренутне слабости, а не почетка кризе. — Сјајни Новаковић: Млади голман Партизана, као орао раширених крила, брани „четверац“ репрезентативца Боначића

Неочекивани пораз Партизана на Ријеци против Приморја у финишу првог дела првенства Југославије у ватерполу скоро да је поколебао уверење како ће „црно-бели“ и по десети пут стати на победничко постоље. Неуспех у Загребу против вечитог ривала Младости само је појачао песимизам скептика да је дошао тренутак смене на врху југословенског ватерпола. У таквој психози Партизан, вишеструки првак Југославије и освајач Купа шампиона сачекао је наставак првенства у коме већ у прва два меча има две утакмице одлуке.

— Требало је припремити тим за искушења која су га очекивала у у наставку, — каже Влахо Орлић. — Императив победе у реванш мечевима са Приморјем и Младости био је највећа опасност за мој тим. Само у случају тријумфа у два поменута меча могли смо да рачунамо како ћемо остати у трци за трофеј најбољег.

Како је дошао пад „црно-белих“ у завршници првог дела шампионата? У овом тренутку можда се може и мирније објаснити шта је допринело да „црно-бели“ доживе тешке тренутке и поразе у Ријеци и Загребу.

Максимална мобилност скоро комплетног тима Партизана уназад за две године скоро да не престаје. Већина ватерполиста је у националној селекцији, а то значи да је рад у клубу сигурно хендикепиран њиховим одсуством. Маровић, Рудић, Манојловић, Стаменић и Вранеш били су скоро нон-стоп на припремама и гостовањима репрезентације. Остатак екипе је тренирао, али очигледно да је ова расцепљеност допринела да се у одсудним тренуцима покаже јасно како Партизан није јединствена целина у пливалишту. Поред тога постоје одређене разлике у концепцији игре репрезентације и Партизана, а трансформације у игри појединаца не могу се учинити преко ноћи. За све то потребно је доста тренинга и утакмица.

Прави реванши

У утакмицу са ријечким Приморјем ватерполисти Партизана ушли су посебно инспирисани. Пораз који су доживели на Кантриди био је прва горка чаша испијена после преко 70 окршаја у шампионатима Југославије уназад неколико година.

— Живели смо за овај меч, — каже капитен тима Ђорђе Перишић. — Морали смо пред својим навијачима де покажемо како смо само у пролазној кризи, како ће Партизан поново бити онај стари неприкосновени на нашим пливалиштима.

Требало је видети тај обрачун са Ријечанима. Иако лишени игре репрезентативца Предрага Манојловића који је кажњен, остали играчи су надмашили себе. Била је то права игра мачке и миша на пливалишту Бањице. Приморје је било декласирано и побеђено са 12:4. Реванш је био потпун, а убедљива победа је изгледа улила самопоуздање ватерполистима шампиона.

Сада је на ред дошао велики обрачун. Партизан против Младости. Вечити дерби уздрмао је редове навијача једног и другог табора. Бањица је после дуже паузе поново постала вулканско гротло. Препуно гледалиште, на једној страни навијачи Партизана, на другој Младости…

— Победа против Приморја скоро да нас је осоколила, — каже леворуки Урош Маровић. — Како се ближио почетак меча знали смо да Загрепчани немају шта да траже…

Почело је силовито. Заиграо је Партизан као у најбољим данима, моћно, немилосрдно, спремно. Већ после две четвртине чак је водио са 4:1. А онда…

Онда је дошао пад.

— Тога смо се највише и плашили, — прича тренер Стевановић. — Уместо да дотуку већ грогираног ривала, два три неуспешна напада скоро да су унела панику у наше редове, што је противник искористио и за тили час смањио на 4:3.

Међутим, велики се показују кад треба. Од тренутка пада па до новог незадрживог похода „црно-белих“ није прошло много времена.

— Наша шанса је био улазак у игру Пољака, Болфана и Пављака, — каже Орлић. — „Пресинг“ са којим смо почели морао је коначно да даје резултате…

У пенушавој води Бањице Партизан је за кратко време треће четвртине решио меч у своју корист. Неколико изненадних контранапада донели су бројчану предност „црно-белима“, јер противнички ватерполисти покушавају једино недозвољеним начином да зауставе ове атаке. Судија Кларић то кажњава искључењем и ту је крај надања Загрепчана. Софијанић два пута и Стаменић једном циљају добро и ето недостижне предности за Партизан.

Завршница је донела још већу предност бољем тиму и победа од четири гола разлике само је мали показатељ предности „црно-белих“.

Тако је Партизан остварио два реванша и сада са великим амбицијама улази у финиш првенства.

— До краја све утакмице играмо као домаћини, — каже „технико“ Орлић. — Самопоуздање је повраћено, а најтеже препреке смо успешно пребродили. Не видим разлог да не тријумфујемо и десети пут у националном првенству…