Ђорђе Перишић:
- Рођен: 1941. године у Котору
- Играо: од 1960. активан и данас
- У клубу: ПК Партизан
- На месту: бека
- Репрезентативац: 142 пута
- Занимање: правник — службеник „Центротуриста“
Овај сјајни ватерполиста, без кога се наша црно-бела екипа и државна репрезентација није могла замислити током две и по деценије, почео је као пливач прснога стила. Испољио је велики таленат већ на старту, па је 1960. и 1961. године био супериорни југословенски рекордер на на 100 и 200 метара. Али у напону пливачке каријере преоријентисао се на други спорт у води — ватерполо — и од 1962. године када је први пут ставио црно-белу капицу на главу, до данашњег дана није је више скинуо! Тренутно је један од најстаријих играча савезне ватерполо-лиге и ретка легенда овог спорта која се задржала још увек у базену!
Физички предодређен за овај напорни спорт, технички упознат са свим његовим тајнама до детаља, Перишић се сматра, једним од најбољих светских ватерполиста у улози чувара најистуренијих противничких играча. Дакле, као последњи човек испред вратара своје екипе (тзв. бек) имао је увек најодговорније задатке и у екипи Партизана и у најјачој националној селекцији; морао је редовно да чува најопаснијег шпиц-играча супарничког тима. Тако да му је припадала у део част да се у директним дуелима током своје дуге каријере редовно огледа у базену с митовима светског ватерпола — Пицом (Италија), Мшвемирадзеом и Долгушиним (СССР), Сивошем (Мађарска) и другим!
Поред напред наведених врлина, Перишић је поседовао три специфична квалитета који су му омогућавали да током две деценије успешно обавља свој деликатан задатак у базену. Пре свега, има изузетне јаке ноге што му дозвољава да парира и најснажнијим противницима у беспоштедној борби под водом, затим поседује неисцрпно искуство стечено у вишегодишњим окршајима с најексклузивнијим асовима и коначно — сваки вратар је сигурнији и поузданији с њим у одбрана бар за 50 одсто. Разлог: у стању је, како се то каже, веома дуго да „стоји“ на води, поготово приликом блокирања пуцачких настојања противника, тако да је у тим ситуацијама најчешће нека врста — другог голмана!
У данашњем тренутку нашег ватерпола, изузев Озрена Боначића, ми немамо ватерполисту који би у овој улози могао озбиљније да конкурише Ђорђу Перишићу. Зато би он још увек био незаменљиви репрезентативац, само да има више слободног времена за припреме с националном екипом. Међутим, запослење у „Центротуристу“ га исувише апсорбује, тако да једва одваја време и за тренинге у Партизановој екипи. То је једини и искључиви разлог што Ђорђе Перишић није више стандардни репрезентативац.
Несумњиво један од играча с најдужим стажом у државном тиму посебно у екипи Партизана, Перишић је рекордер по броју наступа у Купу европских шампиона; у свих пет кампања за овај највећи светски клупски ватерполо-трофеј 1963, 1965, 1966, 1970 и 1974. — редовно се налазио у нашој црно-белој момчади!