Да ли је Мирослав Софијанић прави наследник легенде Мирка Сандића

Један вижљасти дечко просто је гутао сваки потез великана југословенског ватерпола Мирка Сандића и Зорана Јанковића. Можда је и потајно из новина исекао неку сличицу ових ненадмашних асова, али никада није ни помислио да ће једног дана стати уз раме ведета „црно-беле“ чете заједно са њима јуришати на победе.

Мирослав Софијанић данас незаменљиви играч прве седморке шампиона Југославије и освајача Купа шампиона, некада талентовани дечак у јуниорској екипи „црно-белих“, један од плеаде оних који би желели да играју ватерполо у великом клубу.

Мирослав Софијанић студент треће године економије, ове године ће постати апсолвент, већ је добио епитет наследника Мирка Сандића.

Пет сезона је првотимац у чети Влаха Орлића која зна само за победе и титуле. Пет сезона и око 100 голова у мрежи противничких тимова, са два трофеја Купа шампиона и прегршт титула најбољег клуба у Југославији.

А како је почело?

Трновит пут

Један од најбољих југословенских ватерполиста свих времена Ђорђе Пешић просто је ухватио за руку младог Софијанића, тада једанаестогодишњег дечака и одвео га на тренинг у Партизан. Тако је почео…

СОФИЈАНИЋ: Ђока ме је просто наговорио да скочим у базен и почнем да другујем са ватерполом — прича данас прекаљени ас чете „црно-белих“.

Тренери су се смењивали, Мија, Ашику, Стевановић, Орлић, а Софијанић је полако стасао у играчину. Имао је несрећу да је у том времену конкуренција за место у првих седам „црно-белог“ тима била стравична. Јанковић, Сандић, Перишић, Чуквас, Маровић…

СОФИЈАНИЋ: Позајмљен сам тадашњем ИСП-у из Панчева да се калим. Заједно са мном у Панчево су прешли моји вршњаци Трајковић, Мечкић, Стаменић…

И изненада ИСП од мало познатог клуба доспева до друге лиге. Али стицајем околности Панчевци нису добили прволигаша. ИСП се расформирао, а ватерполисти Партизана су се вратили у матични клуб.

СОФИЈАНИЋ: Тада сам се носио мишљу и да оставим ватерполо. Стаменић и Трајковић су позајмљени Црвеној звезди, а ја сам остао у Партизану на клупи. Седео сам и чекао. Чекао и помишљао у једном тренутку да се манем ватерпола и посветим судијама.

И тада у том размишљању, имао је несебичну помоћ Мирка Сандића. Ако га је саветовао у игри, сада му је био саветник и ван ње. Ако му је Јанковић био идол у опонашању, Сандић је био тај који га је саветовао да постане онај ко је данас.

СОФИЈАНИЋ: Мирко је једном изјавио у штампи како у мени види свог наследника, како сам ја онај прави који ће решетати мреже противника, како ћу ја бити голгетер.

Чекао је и дочекао.

Стаменић и Трајковић су играли. Софијанић је седео на клупи. Уверавали су га многи да ће ипак заиграти само треба да сачека свој тренутак.

СОФИЈАНИЋ: Да нисам веровао да ћу заиграти сигурно бих отишао. Међутим, ја сам остао. Остао сам и то се показало оправданим.

Шут

Мирослав Софијанић је тренутно ватерполиста који има јединствени шут у свету. Није то неки резантан ударац, који би својом јачином одушевио гледалиште, већ ударац који на први поглед изгледа веома слаб, као да ће лопта једва доспети до гола, да би она попут танета завршила иза леђа голмана.

Помоћ

СОФИЈАНИЋ: Тај шут нисам ја измислио. Својевремено сам посматрао шутеве совјетског репрезентативца Акимова, а и нашег аса Зорана Јанковића и покушао да их копирам. Можда сам из овог искуства извукао нешто, можда сам додао нешто своје, тек ето ја сада погађам право место…

Софијанић данас представља праву енигму за противничке голмане. Његови ударци су прави пројектили, а „лансирна рампа“ не делује убедљиво. Он је данас врсан стрелац. Што није први у лиги сигурно мора да „захвали“ јер у његовом тиму има још много оних који су рођени егзекутори.

Капица 5

Мирко Сандић је симбол југословенског ватерпола. Сандић је био некада ведета југословенског репрезентативног ватерпола. Када је отишао из ватерпола своју капицу са бројем пет предао је Софијанићу. Можда га зато и зову наследником Сандића.

СОФИЈАНИЋ: Мирко је симбол нашег ватерпола. Њега је тешко достићи. Узевши његову капицу ја сам примио и одређену обавезу, јер требало је оправдати тај број пет. До сада сам је у потпуности оправдао што је носим, једино што ми је остала обавеза да заиграм за национални тим. Играо сам за репрезентацију, али Б селекцију, а жеља ми је да се појавим и у првој селекцији. Тек тада ћу бити миран јер ћу оправдати капицу са бројем пет…

Софијанић више није неискусан играч. Прошао је „сито и решето“ нашег ватерпола. Стасао је у врсног играча и скоро да је после овогодишњег шампионата на вратима националног тима.

П. ВЕСНИК: Са којим играчима се највише слажете?

СОФИЈАНИЋ: Урош, Ратко и Никола.

П. ВЕСНИК: Ко вам је најтежи противник?

СОФИЈАНИЋ: Сви ватерполисти СССР. Треба то издржати…

Мирослав Софијанић

• Рођен 1. априла 1949. године
• Студент Економског факултета
• Дипломирао у Школи за спољну трговину
• За Партизан одиграо око 250 утакмица
• Постигао око 100 голова
• Играо за Б репрезентацију Југославије на Балканским играма у Измиру.
• Два пута био у тиму који је освојио Куп европских шампиона
• Четири пута био у тиму који је освојио шампионат Југославије.