Велибор Васовић:
- Рођен: 1941. године
- Играо: од. 1954. до 1972.
- У клубу: Партизан, Црвена звезда и Ајакс
- На месту: халфа
- Репрезентативац: 37 пута
- Занимање: фудбалски тренер
У генерацији легендарних „беба“ посебно место заузима личност Велибора Васовића, за кога и данас стручњаци тврде да је био најкомплетнији фудбалер Југославије у годинама између 1960 и 1966. Овај снажни момак, који је почео каријеру у нашем „црно-белом“ дресу још, у јуниорском узрасту, у генерацији Јусуфија, Владице Ковачевића, браће Чебинац и осталих Матекалових пулена, био је заиста у суми квалитета, потребних врсном фудбалеру, изнад својих савременика.
Високошколован, технички беспрекоран, с изразитим нервом за тактику игре, у нечему је био супериорнији од својих прослављених другова: атлетско-физичка и психолошко-вољна својства била су му на највишем нивоу. Није претерано ако кажемо да је по корпуленцији, силини, снази и стабилности могао да конкурише сваком британском репрезентативцу, односно да је по психичкој равнотежи, борбености, елану, неустрашивости у силовитој дуел игри надмашио чак и најтврдокорније борце западнонемачке Бундеслиге!
Ипак, најупечатљивија врлина Велибора Васовића, по којој ће га љубитељи фудбала памтити, крила се у његовом осећању ритма игре и могућности, да га у тренутку измени! Као командант екипе осећао је праве тренутне потребе њеног „повлачења“ у ровове пред сопственим голом, а још више одсудни час кад из рова треба изићи и стуштити се свом снагом у противничко поље. Тако се не ретко догађало да је у периоду огорчене Партизанове дефанзиве, Васовић извлачио лопту из сопственог шеснаестерца, и кретао у виолентан, незадржив јуриш дужином целог терена. Као канфор-ињекција деловали су на саиграче његови изненадни излети док дланом о длан ситуација на терену се из темеља мењала: бојажљива, упаничена екипа, претварала се у неумољиву казнену експедицију јуришника. Овакав преокрет могао је да наметне својој и противничкој момчади само фудбалер „лављег срца“ и „тигровске нарави“. По тој јединственој особини — сејања одушевљења у сопствене редове и панике у противничке — Велибор Васовић је невероватно подсећао на свог великог претходника Златка Чајковског!
Сувишно је и наглашавати да је у годинама шампионског хет-трика (троструког узастопног освајања титуле првака) био несумњиви стуб Партизанове одбране и један од главних режисера његових убиствених контранапада. Али у својој богатој играчкој каријери забележио је још један хет-трик, далеко значајнији: у историји југословенског фудбала остаће вечито записан као јединствен фудбалер који је три пута играо у финалу Купа европских шампионата! Истина, само једанпут се нашао на тој гала-представи у дресу свог матичног клуба Партизана, док је два пута предводио победоносно у тој гигантској борби холандског и европског шампиона Ајакса, чије је боје бранио у данима највеће славе. Доба када су у његовим редовима играле такве величине као што су Кројф, Нескенс, Хулсхоф, Сирбијер, Мирен, Кејзер и остали. И још већу да као странац у редовима Ајакса прими са жутом траком на рукаву пехар победника Купа европских шампиона!