Са и око ринга

Организатор Међународне ревије у част ослобођења Београда, која је минуле недеље завршена, желео је по сваку цену да од овог надметања направи спектакл. У госте су позвани многи боксери из иностранства и најбољи југословенски асови. Позиви су упућени и београдским мајсторима ринга. Уосталом, сасвим је логично, да се на ревији која се организује у част прославе главног града боре и чланови београдских клубова.

Истини за вољу, стручно руководство и управа Партизана нису били одушевљени позивом. Разлог је једноставан и врло конкретан: у јеку борби за бодове између два првенствена кола, није нимало препоручљиво, ионако уморне борце стављати у ватру окршаја. Могућност теже повреде или нокаута увек је присутна. Таква несрећа аутоматски значи слабљење сопствене екипе за првенствене окршаје који долазе и који су од пресудне важности. Јер повреда или нокаут свеједно значе, дуже одсуствовање са ринга, што би био велики ударац за и онако „танак“ фонд квалитетних такмичара који се боре у најбољој гарнитури.

Ипак, одлучено је да се шесторица најбољих боре. На адресу Боксерског саве за Београда, који је био организатор, стигле су пријаве Милосава и Александра Поповића, Живковића, Шекуларца, Игњатовића и Вујовића. Партизан од њих, у овом тренутку, нема бољих. Објективно мало је квалитетнијих и у југословенској конкуренцији. Али, која вајда од свега тога. У програм су уврштени само Милосав Поповић и Фахрија Шекуларац. У Партизану су били шокирани тим сазнањем. Зашто прво позив, а затим одбацивање бораца који су апсолутно заслужили поверење састављача парова? То је било питање на које је од организатора добијен неуверљив одговор.

— Захваљујемо управи Партизана на понуђеној сарадњи, али у програм смо били обавезни да уврстимо само оне најбоље и најатрактивније.

Заиста несхватљив поступак и још чуднији одговор. Тврдимо да А. Поповић или, Живковић, рецимо, нису ништа слабијих од оних „најбољих“ чија имена гласе — Цветић, Скендеровски, Симић, Јоковић или било ко од другоразредних бугарских и румунских такмичара.

Не личи ли то све на обману, или још боље освету за неке раније грехе. Мора се признати у прошлости београдски клубови ретко су се одазивали оваквим ревијама. Партизан такође није био изузетак. Али, да ли је корисно бити злопамтило. Ако је то разлог за изостављање четворице бораца у црно-белим дресовима онда организатори иду погрешним путем, а од сарадње неће бити ништа.

Али, ни то није крај приче. Пошто је Шекуларац изненада оболео и отказао учешће, од шесторице остао је само Милосав Поповић. Серији сјајних резултата у овој години желео је да дода још један. Желео је и више од тога: да постане најбољи боксер ревије. Организатори су чак обећали да ће због њега довести бугарског шампиона Стојменова, сјајног Румуна Варана. Све је остало на обећањима. Поповић је у полуфиналу, у правој егзибицији, надмудрио Јоковића, а у завршној представи чак није ни имао противника!

— Још пре ревије сумњао сам да ће у Београд допутовати Стојменов и Варан. Рекао сам то и савезном тренеру Бруни Храстинском и чак му предлагао да одустанем од такмичења. Није то први пут да сам преварен. Зато ћу следећи пут добро размислити пре него што донесем одлуку, па макар ме то коштало казне — рекао нам је Милосав Поповић.

Очигледно је, кад се поверење једном изгуби, тешко се враћа. О томе су организатори требали да размишљају.