Последња линија одбране данашњег тима Партизана је чвршћа, оштрија, организованија и боља него раније. — Голман Иванчевић је не само појачана безбедност, већ и прави диригент одбране
У текућем првенству одбрана Партизана се више пута налазила у деликатним ситуацијама, али је готово увек свој део посла обављала коректно, тако да се по броју примљених голова налази чак на другом месту, иза Црвене звезда. Знајући чињеницу да је у прошлом шампионату одбрана била слабији део тима, покушали смо да нађемо одговор па питање: игра Партизанове одбране данас и узроци који су довели до подизања њене игре на један квалитативно виши ниво? Прво смо се обратили тренеру Томи Калоперовићу.
КАЛОПЕРОВИЋ: Одбрана је добила доста на сигурности, захваљујући пре свега побољшаној дисциплини игре. У садашњој формацији нова имена су Ђуровић и Томић, који су се брзо уклопили у тим и унели у игру одбране наглашен елемент борбености.
П. ВЕСНИК: Колико је нови голман Иванчевић допринео сигурности одбране?
КАЛОПЕРОВИЋ: Неоспорно, великих заслуга ту има и Радмило, који је на протеклим утакмицама одлично бранио и — што је такође веома важно — практично командовао одбраном, тако да су остали играчи осетили сигурност иза својих леђа.
— Међутим, ја бих желео да нагласим да се ја нисам жалио ни на игру Благоја Истатова у пролећном делу прошлог шампионата. Но, да се не заваравамо — игра одбране мора да буде још боља јер јој се дешава да у појединим моментима праве „киксеви“ којих не би смело бити у екипи која претендује на врх табеле.
П. ВЕСНИК: Примећено је, међутим, да технички квалитети појединих играча из одбране нису на висини коју захтева савремени фудбал. То се најбоље видело на утакмици са Црвеном звездом, где су се оба гола могла спречити да појединци нису испољили неке слабости у техничком погледу, а још више у тактичком.
КАЛОПЕРОВИЋ: То је тачна опаска, а ја бих додао да скоро сви наши играчи морају поправити техничке недостатке, који, на жалост, нису савладани онда када је за то било време — у јуниорској селекцији.
О голману Иванчевићу смо чули доста лепих речи од стране његових саиграча и људи из клуба.
Обратили смо му се са питањем да ли је задовољан досадашњом сарадњом са друговима из одбране за време утакмице?
ИВАНЧЕВИЋ: Брзо смо нашли заједнички језик, тако да већих проблема нема. За поједине ситуације у току меча (слободан ударац, корнер, центаршут на који ја истрчавам…) утврдили смо „шаблоне“, или — грубо речено — „норме“, тако да се зна ко стоји у „живом зиду“, ко на првој стативи за време док противник изводи корнер, шта раде најближи играчи кад ја истрчавам на центаршут и тако даље. Ја се трудим „командујем“ одбраном, јер је чињеница да голман има у појединим моментима бољи увид у тренутну ситуацију од осталих играча, а другови су до сада настојали да се све то што хармоничније оствари.
П. ВЕСНИК: Примећено је да сте се скоро на свакој утакмици бар једном нашли очи у очи са противничким играчем. Како то објашњавате?
ИВАНЧЕВИЋ: То су некад наше грешке а има и противникове вештине. Одбрана у тренутном саставу нема велики број утакмица и у појединим тренуцима делује несинхронизовано. Временом ће оваквих грешака бити све мање.
Од играча који су играли у прошлој сезони, нема Пауновића, Антића и болесног Пејовића. Рефик Козић већ четврту сезону носи „црно-бели“ дрес и зато смо га замолили да повуче једну паралелу између начина и квалитета игре садашње и прошлогодишње последње линије одбране.
КОЗИЋ: Ова одбрана је добила на оштрини и игра далеко једноставније, док се ранијих година играло „мекше“ и на надигравање са противничким нападачима. Поред тога, играчи који данас играју у везној линији имају навику да се враћају и помажу нама из одбране кад је то потребно, дакле постоји већа синхронизација свих линија у тиму. Ипак, сматрам да можемо и морамо да играмо још боље, што долази временом.