Одиграна су два кола првенства Југославије за кошаркаше уз две победе „црно-белих“ који се налазе на врху табеле у шампионским жељама: Стартовало се победама, трасира се златни, шампионски пут којим су кренули наши кошаркаши у жељи да остваре оно што ниједној генерацији раније није пошло за руком

Кошаркаши у црно-белим мајицама у сезони што је стартовала, у периоду од 26 кола у 32. првенству државе, траже пут до владарског трона, да досегну тамо докле ниједна генерација Партизана није досегла.

Тражи се шампионска титула. Захтевају навијачи. Младост и таленат што је у срцима кошаркаша. Не без разлога. И не преко граница могућности. Већ ради вредности и могућности што се пружају екипи тренера Борислава Ћорковића.

Слика прва

Први противник „црно-белима“ на старту био је повратник у друштву најбољих — загребачка Индустромонтажа. Тим одлучан да опстане још коју сезону. Колектив спреман да скупо „прода кожу“. Шанса за егзибицију, помислиће се! Али, реновирани „монтажери“ били су чврст супарник. Нити за потцењивање нити за егзибиције.

Партизан је играо нешто нервозно. По нешто се грешило. Јер, желело се да се пред армијом навијача и осталима остави солидан утисак, утисак будућег шампиона. Ипак, два аса, двојица „златних дечака“: Драган Кићановић и Дражен Далипагић били су и остали главне полуге тима, све док далеко пре краја нису отишли на клупу, правећи младима места на терену, где више није било неизвесности око победе. Али, још један је бљеснуо: Драган Ђукић. Момак који се мукотрпно пробијао до афирмације, својом или туђом жељом, апстинирао неколико сезона, да би заиграо у правом тиму на правом месту.

Слика друга

И друго првенствено коло остало је за нама. Са првог путовања стигла су и два бода: Противник: сарајевски Жељезничар. Резултат: 92:90. Мала разлика. Али, два велика бода. И — на челу колоне је храбри, непоражени и најпрецизнији: Партизан!

Цена те победе је — повреда Дражена Далипагића! Како се играло и како је Праја повређен и колико озбиљно, нека каже његов учитељ — тренер Ћорковић:

— Тај противник, тај Жељезничар нас је избацио из Прве лиге у Другу! Сарајлијама смо били дужни управо у Скендерији, где смо били деградирани у друголигаше. Али, они су сада снажни, пуни искуства и оних тананих „штосева“ потребних прекаљеним прволигашима, тако да смо били на танталовим мукама у сваком судару. Играју споро, до исцрпљења. Нама је требало доста живаца да им разбијемо одбрану, осујетимо нападе. Далипагић је повређен у, на око, наивној ситуацији. Скочио је и — пао на ногу. Изврнуо му се скочни зглоб, па је 14 минута пре краја отишао на клупу. Нисмо желели ништа да рескирамо, без обзира на његове жеље да после лекарске интервенције опет настави. Хоће ли играти у следећем колу против Борца у Палати спортова у Новом Београду? Ви знате њега: он би и лекар, да му каже да му је прсла кост заиграо у вољеном дресу, јер не жели да изневери другове и навијаче, који њега и другове тако заносно бодре!

Борац

Борац је следећи противник кошаркашима Партизана. Ту, на терену где сме и мора само за победе да се зна. И знаће се само за успехе… То обећавају све што са ентузијазмом носе дрес црно-бели.

Долази бивши први стрелац националног првенства — Радмило Мишовић: Долазе: Пурић, Арсић, Шаранчић… читава плејада која се сада нашла у врху табеле, после стављања на жртвеник победе прво садашњег шампиона (Задар) а затим и бившег (Раднички ФОБ).

Посебан „дијалог“ под обручима имаће Драган Кићановић, који је у Партизан дошао баш из чачанског Борца. Кића против Мишовића. Партизан против Борца! Какво надметање и какве жеље: Чачана да јуришају пркосно на оног ко јуриша на титулу, а Партизан да се у трећем првенственом мегдану на правом месту докаже у правом светлу.

Тренутак и за „концерт“ у црно-белом, да испроба своје октаве у тешким тренуцима кроз које ће ретко пловити брод тренера Ћорковића.