Влахо-Бата Орлић:
- Рођен: 1934. год. у Дубровнику
- Играо: од 1948. до 1962.
- У клубу: Југ и Партизан
- На месту: нападача
- Занимање: професионални тренер
- Репрезентативац: 5 пута
Влахо-Бата Орлић је много познатији данашњим генерацијама љубитеља ватерполо спорта широм земље као изврстан стручњак и командант игре ван базена. Кудикамо је мање оних (углавном припадника старијих генерација) који га се сећају и као врсног актера ове популарне игре у базену. Тако је Влахо Орлић ватерполиста некако остао у сенци популарног Бате Орлића стручњака, тренера и селектора.
Као активни играч Бата је поникао у најбољој ватерполо екипи и традиционално мајсторској ватерполо школи дубровачког „Југа“, где је још као субјуниор имао прилике да се диви бравурозним потезима нашег најбољег доратног играча Луке Цигановића и мајсторствима послератних шампиона: браће Штакула, Качића, Квоколи, Ивковића, Гесла и осталих. Већ као 19-годишњак (1951. године) доживео је част да се пробије у ту шампионску екипу!
Крајем 1958. године, као искусан играч и репрезентативац, Бата Орлић прелази у ПК Партизан где игра четири сезоне са великим успехом. Као веома лукав играч, добар градитељ напада са средине и одличан шутер представља једну од ударних сила у тадашњој екипи црно-белих. Своју опроштајну утакмицу одиграо је 1962. против месног ривала и том приликом је постигао ни мање ни више него — пет голова!
Завршетком каријере активног играча, Орлић није напустио ватерполо, посветио му је читав доцнији живот — преквалификовао се у тренера. За време његовог мандата, који траје већ пуних 13 година, са првом екипом црно-белих освајао је 10 пута титулу првака Југославије и тако довео наш клуб до трона апсолутног послератног ватерполо-шампиона наше земље, који се опасно приближио још увек недостигнутом рекордеру — његовом матичном дубровачком „Југу“ који је, што пре што после рата, укупно 15 пута тријумфовао у националном првенству.
Још веће успехе забележио је Влаха Орлић са својим црно-белим пуленима на међународном пољу. Под његовом командом и стручним вођством ватерполо-тим Партизана је пет пута освајао трофеј најбољег на Старом континенту, победама у финалу Купа европских шампиона! Заједно с пок. Бошком Дробњаком и Борисом Чуквасом може се слободно сматрати творцем данашњег шампионског тима Партизана!
Тренутно је први човек југословенског ватерпола, мада се у функцији селектора државног тима нашао још у сезони 1965-66, када су његови изабраници изборили бронзану медаљу на Европском шампионату у Утрехту.
На кормило националног тима дошао је поново заједно са Сајфертом 1971. године. А у два наврата његове селекције освојиле су бронзане медаље: 1973, на Светском првенству у Београду и 1974. на Европском првенству у Бечу.
Његова је заслуга и радикално подмлађивање националне екипе, у којој су се од старијих задржали још само Боначић и Перишић.