Велика нада наших јуниора: Миодраг Радовић машта да постане југословенски Блохин. — Највећу препреку налази у себи — у страху од противника

На Топчидерском брду, по „теренима“ стадиона ЈНА дуги низ година тихо, готово нечујно, ради школа Партизанових фудбалера „Белин — Лазаревић“. Често тако почињу: питају млади могу ли тренирати, играти на два гола а онда, после неколико година уложеног рада, ускачу у одговарајуће селекције. И данас многи од омладинаца куцају наврата првог тима „Партизана“, и настављају пут браће Чебинац, Шошкића, Васовића, Ковачевића…

Миодраг Радовић је један из плејаде младости. Овај плавокоси младић лепог стаса на најбољем је путу да ускоро обуче црно-бели дрес. О свему томе размишљао је 1972 године када је са још ненапуњених 15 година кренуо на пут за који је знао да неће бити посут ружама. Оставио је родитеље, брата и сестру у Српском Милетићу са обећањем да ће успети у свом настојању да постане добар фудбалер.

„Радовић је типично крило мађарског кова. Експлозиван је, брз, поседује добар дриблинг и што је веома важно има одличан центаршут и ударац са обе ноге. Марљиво ради и сигурно је да уколико отклони неке недостатке не у фудбалској игри већ у свом психичком животу, на најбољем је путу да ускоро заигра и за први тим ‘Партизана’’, рекао је о свом ученику бивши ас нашег фудбала Владица Ковачевић.

Радовић је омиљен међу својим друговима. Капитен је екипе а у репрезентативном дресу са бројем 7 играо је укупно 6 пута.

„Од већих успеха поред игара у репрезентацији драги су ми успеси које сам постигао са својим друговима из садашње генерације Партизанових омладинаца. То су пре свега пехар за освојени Југо-куп, затим Куп ослобођења Београда и друго место на државном првенству. Прошао сам много захваљујући фудбалу и није ми жао што сам се определио и посветио фудбалу“, самоуверено је испричао Миодраг Радовић.

Када прича о времену прошлом Радовић не заборавља оне који су му у почетку помогли и да је много научио од својих учитеља Вилотића и Ковачевића.

„Чика Владица је и данас способан да игра у свакој екипи везног играча. Он има фантастичан преглед игре и милина је учити од њега“, каже Радовић.

Амбициозан је и свестан да се само радом може успети. Волео би да у првом тиму заигра са осталим друговима из садашње омладинске екипе Партизана: Преказијем, Полаком, Танасијевићем и другима. Али, говорећи о Радовићу и његовом даљем напредовању тренер Ковачевић истиче:

„Његов брзи развој и напредак спутавају многи разлози који су последица његове слабе психичке личности. Показује знаке страха за време игре бојећи се од оштрих стартова противника поскакујући и чувајући ноге. Прилично је емотиван а на тренинзима и поред марљивости може да затаји, да стане да престоји јутарњи тренинг да би на послеподневном пружио максимум.“

То би била кратка прича о једној од Партизанових фудбалских нада. Будући радио тв механичар засад интензивно вежба. Машта као и сви млади. Крајња тачка његових снова је, да игра као — Олег Блохин, лево крило кијевског „Динама“.