ОШТРИМО БЛЕНДУ

Хокеј клуб Партизана пионир послератног хокеја на леду Југославије и седмоструки шампион државе, дошао је, не својом кривицом, у ситуацију да мора иступити из Савезне лиге. Иста судбина задесила је и Црвену звезду, другог београдског представника у том такмичењу.

Разлози су веома прости. Сви остали клубови у целој земљи имају већ одавно леда (неки још од августа), а Београд га неће имати ни до 15. новембра. А државно првенство почело је 1. новембра!

Наш главни град имао је прво вештачко клизалиште у Југославији, али је на томе и остао. Машине Ташмајданског клизалишта су застареле и никоме не пада на памет да барем то клизалиште модернизује. Иако су у међувремену саграђене многе спортске хале, а реновиран и сам Ташмајдан, хокејаши нису добили свој објекат који би им омогућио нормалан рад и такмичење.

Заиста несхватљив став меродавних фактора када се зна колико су та клизалишта рентабилна и колико је хокеј већ био популаран у Београду. А и новаца је било!

Клизање је спорт, као и пливање, са којим се могу бавити, сви узрасти. Од предшколске деце па до људи у одмаклим годинама. То је рекреација свима препоручљива и веома лако остварљива.

Међутим, упркос свих тих чињеница, клизање и хокеј су спортови који у Београду одумиру. Искључиво само ради неразумевања меродавних. Чини нам се да би спортисти требало да имају више ингеренција када се одлучује о изградњи спортских објеката. А још више када се ради о њиховом коришћењу.