Неразумевање
Хокеј клуб Партизана пионир послератног хокеја на леду Југославије и седмоструки шампион државе, дошао је, не својом кривицом, у ситуацију да мора иступити из Савезне лиге. Иста судбина задесила је и Црвену звезду, другог београдског представника у том такмичењу.
Разлози су веома прости. Сви остали клубови у целој земљи имају већ одавно леда (неки још од августа), а Београд га неће имати ни до 15. новембра. А државно првенство почело је 1. новембра!
Наш главни град имао је прво вештачко клизалиште у Југославији, али је на томе и остао. Машине Ташмајданског клизалишта су застареле и никоме не пада на памет да барем то клизалиште модернизује. Иако су у међувремену саграђене многе спортске хале, а реновиран и сам Ташмајдан, хокејаши нису добили свој објекат који би им омогућио нормалан рад и такмичење.
Заиста несхватљив став меродавних фактора када се зна колико су та клизалишта рентабилна и колико је хокеј већ био популаран у Београду. А и новаца је било!
Клизање је спорт, као и пливање, са којим се могу бавити, сви узрасти. Од предшколске деце па до људи у одмаклим годинама. То је рекреација свима препоручљива и веома лако остварљива.
Међутим, упркос свих тих чињеница, клизање и хокеј су спортови који у Београду одумиру. Искључиво само ради неразумевања меродавних. Чини нам се да би спортисти требало да имају више ингеренција када се одлучује о изградњи спортских објеката. А још више када се ради о њиховом коришћењу.
Антисарадња
Дуго ишчекивани меч између Белића и Јелисијевића требало да се одржи ове недеље. У екипном првенственом сусрету између Партизана и Звезде требало је да се састану и ова два боксера и добије одговор на питање: ко ће бити првак државе у појединачној конкуренцији.
Неколико дана пре меча из боксерског клуба Црвена звезда штампа је добила информацију да Јелесијевић неће боксовати против Белића. То је одмах смањило тензију навијача, јер је ово био најинтересантнији меч, права атракција за љубитеље „племените вештине“. Дакако неколико хиљада гледалаца је одустало да присуствује тој боксерској приредби, јер је „шлагер“ отпао.
Затим Звезда вуче скривени потез: доводи Јелисијевића на мерење и он излази на мегдан Белићу. Наравно, опет је изгубио. Али, у овом тренутку је важније од два бода оно што је Звезда изгубила у очима јавности и нашег боксерског клуба — поверење!
Ако се навијачки антагонизам сроза до такве подлости, па управа противничког табора не жели само да ривал изгуби меч, већ и — паре, онда то није плиткоумна политика, већ прави муљ спортског морала. Тако низак ниво Звезда никад није имала.
Јер, нико боље од њих не зна како се сви клубови данас боре за сваки динар. Па кад се онда тако нешто учини остаје нам да ми поцрвенимо уместо оних који то не могу.
И сад се питамо: како то уважени другови из Црвене звезде замишљају нашу сарадњу?! Чак, ако се вратимо уназад, ни Партизан није увек био најкоректнији у тим односима, па стога највише трпе клубови и наш бокс. Физички смо близу, а ипак тако далеко када је у питању добра воља и права спортска сарадња!
(Не)шампионско вођење игре
Кошаркаши Партизана изгубили су утакмицу од Радничког и тиме довели у питање своју шампионску титулу.
Чини нам се да уз објективан разлог — одлична игра Радничког — постоје и субјективни разлози. Колико је Раднички добро и мудро вођен, толико се то за Партизан не би могло рећи. Коначно екипа која има оправдано шампионске жеље мора имати и шампионску тактику и шампионско вођење екипе.
Други субјективним фактор лежи у судијама. Они су наочиглед милионског ТВ аудиторија драстично оштетили екипу Партизана. Првенство је тек на почетку и шансе за освајање титуле постоје, али и поменути недостаци се морају отклонити.