Боксери Партизана заслужено савладали Црвену звезду

Сарадња између београдских клубова никако се не може назвати добросуседском. Истини за вољу било је у прошлости и неких корисних, заједничких акција, али нажалост више је примера ускогрудости, која једног од партнера доводи у незавидну ситуацију.

Подсетимо се: не тако давно, када је Црвена звезда била домаћин а на њено инсистирање, унапред је договорено да у првенственом мечу дође до окршаја између Јелисијевића и Белића. У Партизану су овакву понуду широкогрудо прихватили, чак су и остали парови унапред састављени. Управа клуба, очигледно показала је сву своју ширину погледа, јер зашто поклоницима ринга не пружити могућност да унапред знају ко ће с ким, зашто за скупе улазнице продавати мачку у џаку. Једном речју Партизан је поступио у име бокса, а зар је било кад другачије и поступао.

Председник Црвене звезде се после тога преко новинских стубаца заклињао да ће његов клуб бити коректан у реваншу, да ће такође унапред објавити парове, да ће се опет један против другог борити Јелисијевић и Белић. Али, гле чуда, кад је требало своју обавезу испунити у „црвено-белом“ табору почели су да се понашају као зли суседи: Једноставно су одбили меч двојице старих ривала, правдали су то квази разлозима, нудили милион других решења, која нажалост нису била она права.

Јелисијевић је неспреман, Ђајић прелази у полусредњу, Станковић стоји на расположењу Белићу… Ко би се све сетио шта су суседи нудили, али у ниједној варијанти нису прихватили дуел Белић — Јелисијевић, који је минулог пролећа дупке испунио новобеоградску Палату спортова.

У Партизану су били огорчени због тога. Не, нису се плашили да ће доживети финансијски дебакл, јер су били уверени да ће верна армија навијача похрлити у дворану да својим љубимцима помогне у настојањима да сруше вечитог ривала. Били су огорчени јер су, бар у тим тренуцима били преварени, обманути, јер су желели сарадњу у име добрих односа, у име просперитета бокса у главном граду, бокса у целини.

Да ли се „добри“ сусед предомислио кад је видео пуно гледалиште, или је то био „лукаво“ замишљен план, тек и после свих одбијања Јелисијевић се појавио у полусредњој категорији. Шта је доживео било би апсурдно још једном понављати, али због комплетности сазнања поновимо то, ипак, још једном: после три нокдауна и низ неугодних ситуација Белић је, поново доказао да његово Европско сребро из Мадрида има блиставији сјај од Јелисијевићеве бронзе из Београда. У фуриозном мечу, какав одавно није виђен на београдском рингу, у коме ће друга рунда бити уписана у антологију бокса, самлео је великог ривала и доброг пријатеља, и тако приуштио својим многобројним поклоницима велико уживање!

Радост, срећом, била је комплетна. На обе плећке, у екипном надметању, положен је велики противник. Алишановић, Живковић, Шекуларац, Ђурић и М. Поповић освојили су још девет бодова и тако исправили све неправде, ко је не датирају од јуче. Присетимо се само пролећног меча и одмах ћемо имати на уму да је том приликом меч завршен без победника (9:9), једино захваљујући необјективним арбитрима, који уосталом у овом првенству, као ни у претходних неколико, нису наклоњени клубу који је и те како заслужан што се југословенски бокс данас високо котира на међународној сцени.

После ове блиставе победе „црно-бели“ брод је најзад упловио у мирне воде. Дванаест бодова, освојених у 13 првенствених кола нису ни мало ни много. Али, ако се има на уму да екипа никад није била комплетна, да су судије и низ других фактора често били важнији од тренутне форме и квалитета екипе, онда се билансом мора бити задовољан. Можда ово првенство неће донети дефинитивну ренесансу. Преостало је мало времена да се пропуштено надокнади, или, прецизније мало мечева, али је сад извесно да Партизан може до краја постићи више од тренутног, седмог места, да ће у идућем првенству бити најозбиљнији конкурент за титулу, коју одавно није имао у својим витринама.

Практично, од недеље почела је пауза у првенству, која ће потрајати све до априла, али Партизан је један од оних клубова који ће и у недељу делити мегдан. Противник је главом Топличанин из Прокупља, који и поред пораза у Приштини још увек најозбиљније конкурише за титулу шампиона. Значи, на реду је опет један велики противник. Какви су изгледи, запитаће се многи?

По нама ту нема дилеме. Биће то врашки опасан дуел у коме, да би се стигло до тријумфа, треба проћи кроз пакао. Гости су изванредни у оним најлакшим категоријама. Партизан ће бити бољи у тежим. Па ипак, треба очекивати нови тријумф, нови продор ка врху, где је Партизану и место. Али драж ово дуела није само у екипном надметању. Неколико појединачних окршаја такође привлачи изузетну пажњу, а пре свих у велтер категорији између све бољег Шекуларца и бившег „црно-белог“, Драгољуба Николића. Велике представе очекују се и у сусретима Живковић — Ристић, С. Алишановић — Шаћировић, па чак и у двобоју између Белића и Богдановића, који је поражен у дуелу против Гашија, али је притом пружио изванредну партију и дуго времена одолевао неумољивом нокаутеру из Приштине. Једном речју, на реду је нови спектакл, нова прилика да Партизан докаже своју вредност а они који воле његове боје, своју оданост њима.