Боривоје Ђорђевић:
- Рођен: 1948. године у Београду
- Играо: од 1960. а игра и данас
- У клубу: Партизан и Панатинаикос
- На месту: халфа и полутке
- Репрезентативац: 22 пута
- Занимање: професионални фудбалер
Несумњиви велемајстор фудбала, „Шпилмахер“ који је био кадар у сваком тренутку да затресе противничку мрежу. И више од тога — да држи све нити игре у својим рукама. Да даје тон и боју читавом једном мечу. Коначно да небројено пута буде режисер великих победа и јунак незаборавних сусрета. Све то му је полазило за руком — ни мање ни више — него у црно-белом Партизановом дресу или у репрезентативној плавој мајици југословенског државног тима! Да парадокс буде комплетан: тај и такав фудбалер остао је ипак — недоречен! Сигурно није дао више од 60-70%“ својих могућности — бар док је играо у земљи! Разлог: крхко здравље, дечачки несташлук, несталност, јогунство и недовољно професионална крв!
Још у пионирском узрасту Бора Ђорђевић је био играчић који је изазивао свеопшту пажњу стручњака и великих клубова. Већ у јуниорском добу облачио је првотимски дрес, а припадао је сигурно најужем кругу репрезентативаца „старијих малолетника“ калибра једног Милутиновића, Шекуларца, Вукаса и сличних.
Већ сама припадност овом фудбалском „клану“ говори довољно о квалитетима Боре Ђорђевића. Виртуоз пре свега — то би била, основна карактеристика његовог фудбалског умећа. Баш као и напред поменути великани и Бора је био момак који је могао да уради с лоптом све што је хтео. Комплетно школован, наднаравно даровит знао је чак и оне скривене ћуди и путање лопте које ни изузетним фудбалерима нису од природе биле „дате“. Изванредан дриблер, са сјајним пасом и још бољим ударцем на гол обема ногама био је превасходни градитељ игре са средине поља, али истовремено и опасан под пречком, у самим ракљама. Тих његових „болида“ нарочито ће се сећати мађарски прволигашки тимови.
Навијачи традиционалног ривала Црвене звезде памтиће га вечито по једном поразу у шампионату на сопственом терену који је био искључиво дело разиграног Боре. Меч се завршно после гигантске борбе минималном победом „црно-белих“, а погодак одлуке измамио је спонтани аплауз 70.000 окупљених гледалаца који су — без обзира на клупску припадност — дуготрајним акламацијама поздравили великосветски „шоу“ овог расног фудбалера. Пошто је прихватио лопту негде на центру, Бора је у невиђеном слалому прешао читаву одбрану црвено-белих, коначно је извукао из гола и вратара Дујковића, да би топовским ударцем из коса затресао празну мрежу!
У државном дресу пружио је највеће игре у трећем по реду Купу европских нација, када је био један од најзаслужнијих за пробој кроз квалификације, долазак до финала и коначно освајање титуле вице-шампиона Европе! (1968. године).
Пре две године напустио је свој матични Партизан да би каријеру наставио као професионалац у најславнијем тиму суседне Грчке — атинском „Панатинаикосу“.