Боксери Партизана после елиминације из Прве савезне лиге: Рад у клубу се одвија нормално — Сјајна генерација јуниора „црно-белих“ чека своју шансу
Догађаји који су се збили у Панчеву непријатно су изненадили све спортске раднике у клубу, као и верне навијаче. Извршни одбор клуба је зато последњих дана одржао низ састанака, а о свему је расправљао и Актив Савеза комуниста. Критички је анализиран рад сваког појединца. Закључци ће користити клубу да изради дугорочнији програм рада и развоја како на организационом тако и на спортском плану.
Живот, ипак, тече даље. Који су први кораци у будућем раду?
— На спортском плану нема застоја — кажу нам у ЈСД Партизану. — Од омладинске школе до најбоље гарнитуре сви живе и раде као да се ништа није десило. Тренирамо интензивно као да је лигашко такмичење у питању. Уосталом ми смо екипа репрезентативаца и наше обавезе нису мале. Уколико председник БСЈ не усвоји наш захтев за заштиту законитости — организоваћемо неколико турнеја по иностранству, боксоваћемо на нашим ринговима, јер није тајна да смо свуда најгледанији и најтраженији. Биће то изванредне прилике да многи млади боксери добију шансу и искажу своје могућности. Ту је и појединачно првенство државе, где ће се борити петорица наших чланова. Репрезентативце очекује шампионат Балкана, Поповића, а можда и Шекуларца одлазак на Олимпијаду.
И у омладинском погону, нема застоја. Тренер Стеван Паљић тим поводом вели:
— Одавно нисмо имали тако бројну и квалитетну јуниорску генерацију. Радимо интензивно јер нас ускоро очекује шампионат државе, па затим омладинско првенство Балкана, где ће бар четворица наших дечака бранити боје Југославије. За неке од њих који ускоро напуштају омладинску конкуренцију предвидели смо специјалне тренинге, јер у прву екипу морају „ускочити“ потпуно спремни. Све нас је шокирало ово што се дешава са нашим клубом, поготову нас, који смо у њему три деценије.
У управи такође ври као у кошници. Ипак, у овом тренутку нико и не помишља на предају. Циљ није само да се жалбама докаже невиност. Жеља је много амбициознија и у интересу је не само Партизана већ и југословенског бокса у целини.
— Улагањем жалби желимо да упозоримо боксерске форуме и јавност на недореченост Правилника о такмичењу, који, као у нашем случају, омогућава да екипа испадне из такмичења на основу параграфа, а не на основу спортских резултата. То је недопустиво и ми ћемо се против тога енергично борити — биле су речи председника Бубала.
О „случају Панчево“
„Поштовали смо прописе“…
Председник БСБ професор Бранко Остојић:
— Тешко ми је што се све то десило Партизану чији сам члан управе био дуги низ година. То је квалитетан и виталан спортски колектив. Један од најбољих у лиги. Међутим, за све ово што се дешава сами су криви. Зато сматрам да су оптужбе на рачун Такмичарске комисије, чији сам иначе председник, неоправдане. Наша је дужност да бринемо о регуларности такмичења, да у спорним моментима искључиво поштујемо прописе, а не да се поводимо за осећањима. Делегат наше Комисије констатовао је исправност ваге и за нас је то једино било меродавно. Све остало је било само проста техника примењивања члана 8 Пропозиција о такмичењу.
„Изненађен сам“
Председник Црвене звезде Драгиша Ђурић:
— Лига без Партизана и са њим није исто. Шарм једном такмичењу дају славни и велики клубови, Осетиће то сви остали прволигаши. То је тежак ударац не само за Партизан, већ и за југословенски бокс. Да ли су одлуке ТК БСЈ и Комисије за жалбе исправне? Не могу да дам прецизан суд, јер нисам упознат са свим детаљима. Па ипак, све ми је то сумњиво. Белић и Поповић су искусни асови, па просто не верујем да им се тако нешто могло десети. Све ми то личи на неки атак, уосталом имам утисак да се води нека хајка против београдских клубова. Заборавља се притом да су они стварали историју југословенског бокса.
„Кад у спорту грами одлучују“…
Потпредседник Славије Средоје Зекановић:
— Нећу да улазим у прописе и параграфе, јер за то нисам стручњак. Тврдим само да је ненаметљива штета кад један велики клуб изгуби прволигашки статус због 300 сувишних грама, а не на спортском борилишту. Зар смо у спорту дотле дошли да се данима састајемо и прегањамо да ли је вага била исправна или не, а да не бринемо о ономе због чега као клубови, као организација постојимо: да негујемо и васпитавамо младе људе, стварамо од њих спортске асове и корисне чланове друштва.