Миливој Каракашевић, стонотениски репрезентативац Југославије коначно је преболео две трагичне партије у својој богатој каријери: На Светском првенству у Нагоји 1971. и Европском шампионату у Москви 1970. Каракашевић је губио одлучујуће мечеве за репрезентацију — У Прагу недавно на ЕШ добио је меч против Јохансона и тако највише допринео тријумфу „плавих“

Спортска судбина понекад испреплетана радостима и тугом ствара хероје и трагичаре. Оне којима се љубитељи спортских вештина диве, славе их, и оне којима упућују погрде, критике… Спорт је то. Победа или пораз део су живота сваког ко се приклони спортском надметању.

Миливој Каракашевић, млади Земунац, члан „црно-белих“ годинама је стандардни репрезентативац Југославије у стоном тенису. Каракашевић је и једна од најтрагичнијих фигура овог спорта у нас. Младић који је тек после скоро пола деценије, недавно у Прагу на шампионату Европе, добио неку своју, личну рехабилитацију, за трагедије које је доживео у плавом дресу играјући и борећи се за Југославију.

Древни Праг на обалама Влтаве донео је Каракашевићу радост, донео му је личну сатисфакцију, иако њу од Каракашевића нико није тражио.

Југославија је првак Европе у стоном тенису. Скоро деценију и по „плави“ младићи су јуришали на трофеј најбоље селекције Старог континента, а редовно наилазили на препреку коју нису успевали да прескоче. Она се звала Шведска, али, ето, коначно, и она је савладана.

Финале је било у знаку „плавих“. Победили смо са 5:2, а Швеђани су повели. Водили смо са 3:2, да би тада Каракашевић у једном фуриозном мечу савладао тренутно бољег од себе Кјела Јохансона и донео нам тај четврти поен, поен који је значио корак до шампионског трофеја.

Нагоја 71.

Трагедија Миливој Каракашевића, бесане ноћи, унутрашњи немир, десили су се још пре пет година на шампионату света у Нагоји. У предтакмичењу борили смо се са Јапаном за прво место у групи, које би нам отворило пут према титули шампиона света. Одлучујући меч био је чудан. Каракашевић се присећа:

— Иако су Јапанци играли пред својом публиком и били велики фаворити ми смо повели са 4:0: Био је то шок за домаће играче и публику. Ја сам донео први поен савладавши тадашњег шампиона света Итоа са 2:0. Стипанчић је био бољи од Хасегаве и Коноа, а Шурбек од Итоа и било је то 4:0. Већ смо себе видели у финалу…

Али онда је дошао преокрет. Дошло је нешто што се ретко дешава и у стоном тенису. Јапанци се нису предали већ су убрзо изједначили на 4:4. И тада је Каракашевић ушао у арену да одмери снаге са Коноом у деветој одлучујућој партији.

— Скоро да ми је зујало у ушима, сетио сам се Москве, — каже Каракашевић. Знао сам шта од мене очекују другови, репрезентација, навијачи у далекој Југославији, Добио сам први сет са 21:19, да би затим изгубио два и Јапан је славио сензационалну победу…

Те вечери није било тужнијег младића у свету. Каракашевића нико није кривио. Он је сам себе осуђивао…

Москва 1970.

Пре Нагоје Каракашевић је исто тако у једном одлучном окршају био трагичка фигура. На шампионату Европе у Москви 1970. Југославија је играла финални меч против Шведске. Био је то окршај две нације које годинама у европском стоном тенису играју водећу улогу.

— Водили смо са 2:1 и 4:2. Игра сам изванредно, ишло ми је. Победио сам Јохансона са 2:0 и Бенгтеона такође са 2:0, — каже Каракашевић. Ипак дошло је до драме. Тада сам постао први пут човек који одлучује о судбини југословенске репрезентације. Играо сам девету одлучујућу партију са искусним Алсером. Шансе су биле на мојој страни, али сам несхватљиво изгубио, а Југославија је постала само вицешампион Европе.

Праг 76.

Коначно дошао је Праг и шампионат Европе. Каракашевић који се тренутно налази у ЈНА ипак је стављен у тим. Играо је променљиво, али у финалу је надмашио себе. Био је то Каракашевић у најбољем издању, прави мајстор беле целулоидне лоптице.

— Прву партију у финалу изгубио сам од Бенгтеона, па су Швеђани изједначили на 1:1, — каже Каракашевић. — Помислио сам да ћу поново бити трагичар, да ћу поново допринети поразу. Али дошао је меч са Јохансоном. Први сет сам изгубио на 14 поена и тада сам у себи помислио: сад је прилика „Караш“. Сад или никад! И успело ми је. Победио сам Јохансона и Југославија је повела са 4:2, Стипанчић је само завршио већ грогиране Швеђане…

Тако је Каракашевић после трагичних тренутака у Москви и Нагоји коначно доживео Праг и рехабилитацију. Каракашевић је у Москви и Нагоји био најтужнији, у Прагу најсрећнији.