Коментар утакмице Борац — Партизан 0:1: Некадашњи ас Лаза Радовић био је вођа пута „црно-белих“ и не крије да је разочаран грубошћу домаћих играча

— Никада нисам био присталица „свиленог“ фудбала — каже Радовић. — Али оно што сам видео у Бањалуци — то није фудбал. Играчи Борца су улазили у дуеле са лошом намером. У полувремену сам рекао тренеру Михићу: „У фудбалу никад није добио утакмицу тим који не игра, већ се туче“. Слегао је раменима. И остао сам у недоумици: да ли је то он захтевао од својих играча или су они спонтано кренули да бију.

И сви остали актери ове утакмице не крију да су разочарани понашањем домаћих играча. Вукотић, Бјековић, Завишић, Ђорђевић и остали нису били у могућности да покажу своје умеће, јер их је противник обарао, фаулирао, вукао за дрес… у таквим условима, кад су се играчи више чували него што су играли, није се ни могло очекивати да пруже више и победе са већом разликом у головима.

Победа „црно-белих“ је без поговора. Истина, и Борац је имао шансе. Али, већи број је био на страни Београђана, па је тако и мршавом победом Партизан остао у самом врху табеле, чак са великим изгледима да се у наредним колима одлепи од својих ривала.

Одбрана је у Бањалуци била бољи део тима. Нарочито су добро играли Арсеновић, Томић, Иванчевић и Пејовић. Нападачи у таквим условима игре и нису могли да пруже оно што се од њих очекивало. Зато је то била утакмица у којој је било више прекида него игре. А тада фудбал највише трпи.

— Ми смо задовољни резултатом али не и условима за игру — каже Зоран Миладиновић, први сарадник тренера Калоперовића. — Још нисмо у оној форми коју смо имали јесенас. Пауза ће нам добро доћи да се повређени играчи излече, а остали одморе и припреме за оно што их у преосталих десет кола очекује.

У петак, 16. априла играћемо једну утакмицу у Сирији, а остале дане ћемо искористити за побољшање кондиције, корекције и психолошко растерећење.

Треба истаћи да данас Партизан има знатан фонд играча готово изнијансиране вредности. У Бањалуци нису играли Ђуровић и Козић и то се није осетило. А како се у нас игра грубо и судије олако показују картоне та околност може да буде пресудна у крајњем салду.

Победа над Борцем дошла је у прави час. Двонедељна пауза у атмосфери рада и задовољства даће боље резултате него што би то било да смо остали без бодова у Босанској Крајини. Сад се лакше дише! Обзорја су ведрија. Наша жилава непобедивост већ ствара комплексе онима који имају исте амбиције као и ми. Можда је сад на реду пролећна златна серија. Ми увек после пораза од Звезде окрепљујуће и незадрживо идемо напред. Тако је било и јесенас.