Миливој Каракашевић избио у гро-план југословенског стоног тениса
У последњих шест година име Миливоја Каракашевића је на свим светским и европским стонотениским ранг-листама. Многе је велике победе стекао за то време, па ипак, годинама је већ „трећи човек“ југословенског стоног тениса.
У време силног успона младог Земунца немогуће је било испети се на највеће висине, јер један је Драгутин Шурбек. Антун Стипанчић је имао метеорски успон…
Није било лако бити ни трећи, уз њих. Наши мајстори целулоидне лоптице играју велику улогу у свету овог спорта. Прошле године домогли су се европске титуле.
Данас ту титулу бране. На жалост, све им је пошло наопачке. Прошле среде у Приштини, у једном величанственом спортском амбијенту, „плави“ су као велики фаворити дочекали репрезентацију Совјетског Савеза. Победом над великим противником пољуљан углед на европској табели могао се можда некако и поправити, али наши момци и девојке дубоко су разочарали. Палати […] нушева је нашла разлоге да не дође у Приштину, ко зна какве разлоге, а оно што смо видели на паркету дивне нове дворане, да би утисак колико толико био повољан када су у питању наши, обавезни смо вежемо за име Миливоја Каракашевића, истинског јунака у поразу.
Свему смо се могли надати, али да ће Станислав Гомозгов тотално декласирати Шурбека — никако. То је био уводни меч и наговештај пораза „плавих“. Велики ас из Загреба, једнако популаран у читавој Европи, милован салвом аплауза био је толико надигран да нам је скоро било стало да одмах дигнемо руке и од меча и од дворане… Гомозтов је сјајан мајстор, вредело је бар њему дивити се.
— Сад ће и Каракашевић, зачуло се у већ разочараној дворани.
Космонаутском концентрацијом, а опет дрхтавих покрета, као две затегнуте струне нашли су се један према другом Миливоје Каракашевић и Саркојан Саркис. Трепере, скакућу, не загревају се ни уобичајених шездесет секунди, они одмах желе двобој. Крећу…
Тако се не игра ни у финалу првенства света! Оштро до тоталитета, прецизно до перфекције. Два кошчата момка пупчано везана за белу лоптицу, растежу своје нерве до мреже и назад муњевито, и стално тако. Публика је у делиријуму, игра је вансеријска, ривали темпераментни као да су од исте мајке. Први сет је Каракашевићев! Адио Шрурјак, живео Каракашевић! Гледамо како сурови закон спорта, који је Карашу одредио да буде вечити трећи, престаје да важи. Већ ће крај двобоја. Саркис би да гризе рекет од муке. Губи. Симпатичан је и крајње борбен. Човек зажали што у овом окршају нема два победника. Али, победник је, ипак, прави — Миливој Каракашевић.
Публика је громогласно поздравила победу нашег мајстора, од тада свог миљеника. Велики спортски ас, Драгутин Шурбек, не може да одоли:
— Браво, Караш, било је фантастично!
Антун Стипанчић није био ни најмање спреман, па је разочарао као никад. Девојке, Дубравка Фабри и малена Перкучинова, исто тако. Меч је изгубљен.
Двораном се заорило „Караш, Партизан, Југославија!“ када су се на паркет појавили славни Гомозгов и Каракашевић.
Ко не би задрхтао пред тим дебељком, који стони тенис игра савршено. Можда данас најбоље на свету. Великан је спорта у свему. Умећу, понашању… Совјетски ас је добио први сет, али други — није. Трећи сет не може да почне од буке. Гледаоци су заборавили на своја места, срца им трепте за Каракашевића. Добро иде и одлучни сет, али пред мајсторством Гомозгова Југословен се морао поклонити. Гомозгов је победио, а онда је пришао и загрлио Каракашевића.
Нова салва аплауза ублажила је наш пораз, а Миливој Каракашевић одједном постао први ас југословенског стоног тениса.