Горан Шиљеговић има само 21 годину, а већ је стао у ред најбољих југословенских одбојкаша

За Горана Шиљеговића, одбојкаша Партизана, до пре годину дана мало је ко знао. Додуше, одиграо је двадесетак утакмица у јуниорској репрезентацији Југославије, али није обећавао да ће се развити у вансеријског играча. Одликовао се снажним, али непрецизним ударцима, а ни у техници додавања лопте није се посебно истицао.

У први тим Партизана ушао је стихијски, јер је прерастао по годинама јуниорску категорију. Улазио је у игру само у ретким случајевима и то више као „тактичка измена“, а не као играч од кога се много очекује. Чак и његови нешто старији другови Стојмировић, Куљић и Драган Баланџић, који су с њим играли у јуниорској екипи — нису имали поверења у његове могућности. Веровали су да слабости које поседује тешко да може да исправи и да његове изванредне физичке могућности неће моћи да дођу до изражаја.

По завршетку првог дела прошлог првенства одбојкаши Партизана запали су у кризу. Играње недељом, средом, па опет недељом сасвим их је сломило и почели су да губе утакмице и од слабијих екипа. У таквој ситуацији, ред је дошао и на Горана Шиљеговића да заигра у првој постави. У почетку је играо по пет-шест поена, а како су његови ударци левом руком постајали све неухватљивији за противника у игри је остајао све дуже. И новински извештачи почели су да га запажају и истичу његове изузетне квалитете.

— Стрпљиво сам чекао своју шансу — каже Горан Шиљеговић. — Био сам свестан да ће једног дана морати да ми се укаже. Можда је могла да дође и нешто раније, али сматрам да није дошла касно. И сам сам био свестан својих слабости, али и чињенице да њих, не могу исправити само на тренинзима већ у правим првенственим окршајима.

До краја првенства Горан је стасао у стандардног првотимца. И не само то. Успео је да заигра за „Б“ репрезентацију Југославије, а убрзо да се нађе и у најбољој селекцији за коју је одиграо већ пет утакмица.

У истом стилу наставио је и у овом првенству. Постао је страх и трепет за све екипе. Његови снажни ударци, углавном, преко противничког блока постали су неодбрањиви и за све одбране. Међутим, у другом делу јесењег првенства дошло је до мале кризе. Можда и због тога што је превише форсиран, што је у новинама добијао високе оцене и што је са свих страна примао само похвале. За тако младог играча било је то превелико бреме. Почео је нешто слабије да ради на тренинзима, а да се за време игре објашњава са својим саиграчима. Све то имало је знатног утицаја на његову форму, која је, уместо да се диже из утакмице у утакмицу — падала.

Савезни селектор Лазар Гроздановић и тренер Виктор Кревсел поклонили су му поверење и позвали га на Блед на припреме државне репрезентације. Вероватно, да ће му десетодневни боравак у средини у којој није највећа „звезда“ добро доћи да сиђе мало из „облака“.

Одбојкаши Партизана равноправно јуришају са загребачком Младошћу на титулу првака. Сигурно је да би један Горан Шиљеговић, какав је био при крају прошлог и на почетку овог првенства, много значио у остварењу шампионских амбиција. Надајмо се, да ће већ на почетку другог дела првенства доказати да је опет „онај стари“ и да ће његови смечеви поново бити не ухватљиви и за најбоље противничке одбране.

Ако не буде тако — онда се лако може догодити да једна звезда, која је поникла у Партизану, затамни много пре него што је заблистала пуним сјајем. уверени смо да то ни Горан, ни његови, већ сада бројни обожаваоци, то не — желе.