На падинама Кошутњака тог септембарског поподнева окупило се много младих. Одједном, међу излетнике се умешала и група Партизанових атлетичара, који се ускоро изгубише у шумарцима.
Међу њима се посебно истицао један момак средњег раста који је диктирао оштар темпо. Значи, то је тај момак за кога нам стручњаци тврде да ће ускоро постати наследник славних дугопругаша из нашег клуба: Штритофа, Михалића, Шегедина и осталих.
Видоје Матић је нова нада не само „Партизана“ него и југословенске атлетике. Рекоше нам када смо га потражили да га је најлакше наћи у Кошутњаку или Хајд-парку, омиљеним местима за тренинг дугопругаша. Овај скромни момак крхке грађе, нема велико искуство, тек се четири године бави атлетиком. Стидљивост му није особина и зато је пријатан саговорник. Каже да је почео код Драге Штритофа и да га је касније преузео (и данас тренира) Михалић.
Истиче да има одличне услове за на предак, јер је у групи са репрезентативцима Радовановићем и Меданом. Ни он није без успеха. Неколико пута је наступао за јуниорску репрезентацију Југославије у „својој“ дисциплини стипл-чезу и постигао запажене резултате. Био је првак Југославије за старије и млађе јуниоре такође у стиплу, а у клубу је редован у тандему са Радовановићем. Често трчи и 1.500 метара, првенствено због добре основе за трке са препонама. Истиче своју најдражу победу у Скопљу, на меморијалу „Лазара Милошевског“, када је савладао познате домаће и иностране тркаче. Планира да испод девет минута претрчи 3.000 метара стипл-чез.
За идућу годину обећава репрезентативни дрес и види своју шансу на Балканском кросу међу млађим сениорима на Косову Пољу. У једном тренутку каже: „За све што сам до сада постигао у атлетици дугујем Фрањи Михалићу. Он ми је други отац. Сматрам да ће то бити успешна сарадња и у наредним годинама“.