Уочи дрезденске утакмице: У реваншу „црно-беле“ очекује агресиван и нервозни противник, па се лако може догодити да нерви одлуче ко ће у друго коло

Пред играчима и навијачима Партизана сад предстоји још 90 минута стравичне борбе. Немци су амбициозни, желе међународну афирмацију, надају се и ишчекују тријумф.

Одмах да кажемо да је наш тим у великој предности. Наравно, под условом да игра самоуверено и интелигентно. Тачније, мора се поштовати Младинићев тактички план, играти најдоследније онако како игра буде постављена.

Београдска предност од два гола не сме бити анулирана! За тим већег интернационалног искуства и квалитета то не сме да буде искушење. Реално, Партизан је бољи тим. Наравно, бољи увек не побеђује. Али, предност је таква да се смемо надати најбољем.

На првој утакмици Партизан је играо одлично. Није навијачко уљуљкивање тврдња да су „црно-бели“ нестанком струје прекинути баш у тренутку кад су били у највећем замаху, после другог гола, кад је противник био разбијен, скоро грогиран.

Над том случајношћу, тим вис мајором, не вреди туговати. У осталом, да нас је неко пре утакмице питао какав бисмо резултат желели сигурно је да би нам 2:0 било оно што нас чини мирнијим пред реванши.

Сад кад то имамо јављају се сумње: да ли је то довољно. Смело тврдим да јесте. За такву категоричност имамо јаку подлогу: противник мора играти на све или ништа. То је нападачка игра у којој је одбрана доста проређена. У томе се крије велика шанса за наш тим.

Погубно би било кад би наши играчи то заборавили. У Дрездену морамо имати најмање два шпиц играча (Завишић, Сантрач), мада бисмо били још мирнији и са трећим (Прекази), мало скривенијим, али зато опаснијим и мање чуваним играчем.

За пуну безбедност нашег гола довољно је да се бранимо са седам играча. Све што је преко тога нарушава организацију игре, фудбалери један другоме сметају, постајемо пасиван тим, противник нас сабија пред гол и настаје „бубање“ лопте, најгори од свих начина одбране.

Ако играчи Партизана буду господари својих нерава онда нема места стрепњи. Чак и под том претпоставком да ће се противник служити и недозвољеним средствима, ми ћемо се пласирати за следеће коло.

Борота, Стојковић и Хатунић би требало да буду оно што су пре 12 година у Манчестеру би ли Шошкић, Рашовић и Васовић. Главни терет ће пасти на њих. Наравно, неће бити ништа лакше ни осталима. Ово је двобој у коме ће сваки играч имати да да свој обол добром резултату.

Ђуровић, Живковић, Павковић, Клинчарски… сви ће они надмашити себе и учинити да у среду Југословени буду поносни на њих и Партизан.

„Бункер“ је негација фудбалске игре. Томе прибегавају немоћни. Анте Младинић се одавно декларисао као стручњак правилне оријентације, далековид, храбар и тачан у проценама. Сигурни смо да он неће тражити од својих играча да мисле само на то како да одбране предност из прве утакмице. Тражиће гол!

Пре неколико година кад је Младинић био селектор наша репрезентација у Кардифу била је у истој ситуацији. Тада сам био на састанку селектора са играчима. Младинић нас је све одушевио. Поставио је игру тако интелигентно, смело и самоуверено да је своју сигурност пренео и на играче. И „плави“ су успели! Тако ће бити и са Партизаном. Верујемо у Младинића и играче!

И ако има и најмање сумње, онда су оне везане за судију, за могућност да превиде грубости, лукаве и веште фауле при дуелима у чему су Немци прави мајстори. Само би уз асистенцију арбитра домаћини могли да оду даље. Другачије не!