Били смо на аеродрому у Паризу, на почетку турнеје по Француској, кад нам је стигла вест да ћемо се за улазак у друго коло купа шампиона борити против Динама из Дрездена.

Од тог тренутка почели су немир и страх.

Нико се није трудио да детаљније дефинишете игру непријатних Немаца. Мање смо знали а много више осећали да то неће бити лако. Анализе су замењене уздасима: Шта нам је то требало?! Зар смо баш ми морали бити такве среће?!

Плашећи се пре свега Немаца и припремајући се за тај сусрет, ми смо мало комотније и неодговорније почели ново првенство. Чинило нам се да је све друго лако или бар лакше од те озбиљне и значајне утакмице против Динама.

Неуспеси у првенству учинили су исход те утакмице још неизвеснијим. Почели смо да страхујемо за могућности Партизана. Деловао је прилично раштимовано и неозбиљно. Главни носиоци његове жустре игре још су тражили себе. За нека места у тиму тешко је било наћи одговарајућа и трајнија решења.

Ако смо се плашили Динама још онда кад смо имали разлога да више верујемо у себе, после освајања шампионске титуле, тај страх је сада постао оправданији и већи.

У таквим околностима и у том расположењу Партизан је почео утакмицу против Динама. И одмах се осетило благотворно деловање тог психолошког притиска.

Лакомисленост је замењена одговорношћу, неозбиљност — доследном и стриктном игром. Партизан је поново био енергичан у одбрани и агресиван у нападу. Играчи су хтели победу и ревносно су јој служили. Руку на срце, постигнут је резултат који нисмо много очекивали. Бољи и лепши од наших скептичних прогноза.

И док се Партизан успешно носио са једним од источнонемачких Динама, Звезда је доживљавала тешке и трагичне тренутке на терену другог, у Берлину.

Посматрајући пораз Звезде, покушавали смо да употпунимо утисак у фудбалу који се игра у Демократској Републици Немачкој.

Закључили смо једно: од такве игре треба се бранити сопственом голу постаје изузетно опасно. То се видело и у Београду, у другом делу другог полувремена.

Страх је помогао екипи Партизана да се уозбиљи, да повећа одговорност, да игра са много више енергије и воље за победом. То је она здрава доза страха.

Међутим, превише страха, пред реванш сусрет, могло би довести до грча који би спутао Партизанову игру. Било би катастрофално када би сваки од наше једанаесторице мислио само на то да не смемо примити гол и враћао се у наш шеснаестерац да брани предност из Београда.

Динамо мора страховати од нашег гола у гостима. И ми му стално морамо наговештавати такву могућност. Ту је наше психолошко преимућство на која морамо играти. Разбијајући Динамове нападе још на средини терена, створићемо услове за отворену игру са подједнаким шансама за гол.

Само таква игра може нас одвести у друго коло.