И у дневној штампи и на страницама нашег листа најчешће се пише о тзв. ведетама, провереним асовима црно-белог дреса у чију класу и мајсторство нико не сумња. Тако су, рецимо, после 200-тог Сантрачевог гола све новине писале само о томе, а после првих знакова недисциплине младог Преказија данима смо читали лекције и дидактичке придике из разних пера.

Јасно, суперлативи не мимоилазе свакодневно ни сјајног Стојковића или критике за тренутак посусталог Бороту и Хатунића. На жалост, врло ретко се пише о Никици Клинчарском, том изузетно захвалном и корисном фудбалеру, који 90 минута не стаје и у свакој игри пружа пун обол, покривајући огроман део терена!

Мислим да је то помало неправедно и да би, ако нико други, оно бар наш клупски лист морао, повремено да извуче на светло рефлектора „седме силе“ овог скромног момка у сенци.

— Проф. Ненад Срејић, Београд