После 18-те освојене титуле
Спортска срећа је променљива. Наши шахисти су најбољи пример за ту тврдњу. Објективно, најбоља екипа у Југославији остајала је протеклих година, под заиста несрећним околностима, без титуле шампиона.
На тек завршеном 30. јубиларном првенству Југославије у Пули, шахисти Партизана су као ретко ко последњих година успели да декласирају све ривале и освоје своју 18. титулу првака државе. Разлика од десет бодова на крају овог маратонског такмичења показује квалитет и уједначеност играча на свим плочама. Велики успех су остварили: Матуловић, Раичевић, Караклајић, Јоксић, Трајковић, Ракић, Крстић, Миловановић (сениори), Лазаревић, Драгашевић, Пихајлић (сениорке), Д. Пауновић, Т. Пауновић, Вујачић, Ненадић (омладинци).
Почетак борби на овом првенству није наговештавао тако добар резултат на крају. Главни ривал Црвена звезда је и ове године, бар на папиру, била највећи конкурент за титулу. Наша екипа је стартовала без Светозара Глигорића и то одсуство великана се одмах осетило. Како је такмичење одмицало екипа је почела да игра све боље и ефикасније. Посебно су импресионирали борбеношћу омладинци, али ни остали нису много заостајали.
На велемајсторским таблама су постигли одличне резултате. Ово се посебно односи на Владимира Раичевића који израста у одличног играча. Овај тријумф је утолико дражи, јер је коначно прекинута традиција успеха Звезде и рекордној збирци титула додата још једна. Шах клуб „Партизан“ је одувек био расадник великих игара. Чланови овог узорног колектива су били прваци Југославије појединачно више пута, посебно се то односи на Глигорића који је рекордер у броју освојених титула (11).
Поред њега титуле су освајали Матуловић, Караклајић и остали.
Много чланова клуба је бранило и боје репрезентације Југославије на највећим међународним такмичењима: Олимпијадама, европским првенствима, Балканијадама итд.
Жене су увек представљале велики ослонац екипе. Вишеструка државна првакиња Милунка Лазаревић је једна од најбољих шахисткиња на свету. Неколико пута се борила и за титулу првакиње света са најбољим шахисткињама Совјетског Савеза.
Амалија Пихајлић је нова велика нада нашег шаха. Победом на неколико турнира у последње време скренула је пажњу шаховске јавности.
Већ годинама постоји омладинска школа која даје изванредне резултате.
Из ње је поникло већ неколико првака државе у пионирској конкуренцији.
Рад са најмлађима је будућност сваког шаховског колектива. Томе се у раду клуба посвећује посебна пажња. Како је шах игра ума и добре концентрације, посебно се ради на томе да поред основног шаховског знања полетарци добију и знање о психо-физичкој припреми.
Посебно поглавље у историји клуба је име Светозара Глигорића вишеструког шампиона, репрезентативца, капитена, дивног човека и друга.
Данас је кандидат за председника Светске шаховске федерације (ФИДЕ), што представља круну једне необично богате каријере испуњене великим успесима и многим трофејима. Омиљен код многих генерација шахиста, непосредан и увек спреман да помогне популарни Глига је прави амбасадор југословенског шаха. Пронео је славу нашег спорта на свим меридијанима, а спортисти Партизана су поносни што он припада нашој породици.
За спортске арене се обично везује бука, аплаузи и звиждуци. Шаховска арена је оаза тишине. То није само поштовање присутних за такмичаре, него и култура праћења шаха. Аплаузи следе тек на крају, кад је све готово.
Ово смо све сазнали у разговору са нашим шахистима. Млади, који увек могу доћи у наше просторије, требало би ово да знају. Шах је спорт који захтева културу тренинга и играња као мало који други спорт.