Државно првенство у тенису одвија се на теренима Партизана: Тенисерке и тенисери Партизана ушли су у 50. сениорско првенство државе са великим амбицијама да успеју и докажу напредак свога клуба

Партизан организатор јубиларног педесетог појединачног сениорског првенства Југославије: На тениском полигону Партизана од 20. до 24. септембра игра се јубиларно, педесето појединачно првенство Југославије. Овај шампионат је уједно и увод у јубилеј колектива тениског клуба Партизан: тридесет година постојања и значајног доприноса југословенском спорту.

Партизан је био организатор многих међународних, европских, светских и државних тениских такмичења. Због успешног организовања такмичења, квалитета и доприноса који је овај клуб дао југословенском тенису, Партизану је поверен златни јубилеј.

Чланови овог колектива били су деценијама у најужем руководству Тениског савеза Југославије, Србије и Београда. Председник Душан Кораћ, генерал-пуковник, био је у више мандата председник Тениског савеза Југославије (сада је доживотни почасни председник), најдуже од свих на овом највишем месту југословенског тениса и најзаслужнији за његов развој последњих деценија. Где год је био са службом, остављао је дубок траг у овом белом спорту. У Новом Саду Кораћевом заслугом је одржан сусрет за екипно првенство света — Девис куп (1953). Био је председник Тениског савеза Хрватске. На сваком месту је био велика добит за тамошњи „бели спорт“.

Данас у Тениском савезу с Југославије, чланови Партизана имају значајна задужења: Владимир Зовић је генерални секретар, проф. др Бранко Тодоровић је председник Стручне комисије, Петар Маринковић председник Комисије за међународне везе. Маринковић и Тоне Пожег били су генерални секретари ТСЈ, а Јелена Генчић председник.

Тениска школа Партизана је данас једна од највећих у земљи.

Партизан је највећи клуб у земљи, са најбројнијим чланством и великом материјалном базом.

Такав колектив је и био у могућности да организује највећа такмичења у Београду. Организовао је седам сениорских првенстава Југославије, два Међународна шампионата Југославије, Балканске тениске игре, незаборавни егзибициони меч када се пружила прилика Београђанима да виде Сеџмена и Сегуру (Сеџмен је био тада првак света а Сегура међу десет најбољих). Партизан је организовао и четири сусрета за екипно првенство Европе у дворанама — Густав куп.

На теренима Партизана виђени су најпознатији тенисери, било да играју на Међународном шампионату, било у Девис купу. Ту су били Дармон (првак Француске), Настасе (један од највећих тенисера света), Метревели (првак СССР-а), Мотрам (првак Енглеске), Аркинстал (један од најбољих играча Аустралије), Бергелин (првак Шведске и један од највећих тенисера света), Орантес (првак Шпаније и играч са светске ранг листе), Бјорн Борг (првак света)…

На теренима и у организацији Партизана одржана су такмичења (седам пута) за екипно првенство света — Девис куп. Да се под сетимо: 1956 са Египтом, па са Великом Британијом, 1957. — са Мексиком, 1964, са Луксембургом и са Аргентином, 1977. са Шпанијом и ове године са Шведском.

Тенисери Партизана има ли су значајне успехе на такмичењима. Партизан није имао велике асове, али су његови играчи били присутни у врху појединачних и екипних првенстава Југославије, били на ранг листама најбољих.

Мушкарци су били седам пута екипни прваци државе (од 1953. до 1957.) затим 1959. и 1961. године.

Женска екипа је још успешнија: осам пута је тријумфовала на државним првенствима! И то: 1953., 1954., 1968., 1970., 1971., 1972., и затим редом све до 1975.

Појединци су били прваци државе у разним раздобљима. Илија Панајотовић — шампион 1959., Никола Шпеар 1968. и 1972. Драгица Ласло 1954. Јелена Генчић 1958. и. 1964…

Партизан је имао много тенисера; нека имена су везана за историју тениског спорта у Југославији: Иван Радовић, Воја Ристић, Илија Панајотовић, Стеван Ласло, Сима Николић, затим такмичарке Драгица Ласло, Вера Међански-Петровић, Вера Масаровић, Маја Ђукић-Тодоровић, Соња Пожег, Биљана Костић. Ипак, може се рећи да је Јелена Генчић била изузетна. Поред тога што је била вишеструка првакиња државе и скоро 15 година на ранг листи међу првих пет (двапут прва), она има још један рекорд: у освојеним титулама најбољег мешовитог пара у Југославији! Девет пута је са Симом Николићем била првакиња Југославије и још три пута са Минчеком (из Сплита). То није постигла ниједна друга играчица. Да није Генчићева била и рукометашица (више година голман државне женске рукометне репрезентације) била би, више пута државна првакиња.

Међу добитницима Златних плакета СФКЈ за велике заслуге налази се знатан број чланова Партизана: др Фране Булић, Марија Тодоровић, Јелена Генчић, Вељко Ковачевић, Петар Маринковић, Гојко Накарада, Михајло Николић, Тоне Пожег, Воја Ристић, Славољуб Станковић, Бранко Тодоровић … Орденом заслуге за народ, приликом прославе 50. годишњице тениског савеза Југославије, одликовани су: Јелена Генчић, Бранко Тодоровић, Воја Ристић и Петар Маринковић.

Организујући педесето јубиларно сениорско појединачно првенство Југославије, колектив Партизана започиње акције и за своју прославу бројним такмичењима и, свакако, новим успесима.