Планирано и систематско спровођење савременог тренинга боксера не може се ни замислити без активног учешћа клупског лекара. Комплексна припрема бораца на рингу може да буде ефикасна тек када се оствари тесни контакт између лекара, тренера и боксера. У периоду припрема боксера за такмичарски период, пред спортским лекаром стоје веома сложени и одговорни задаци: да проучава деловање примењеног система тренинга па здравље, физички развој и функционалне способности организма боксера, да буде увек у стању да утврди степен тренираности и тренутних могућности боксера, да учествује у планирању и реализацији режима додатног тренинга у циљу побољшања ефикасности боксера, да помаже тренеру у планирању процеса тренинга што се тиче дозирања, садржаја и методике обавезних оптерећења, да спроводи мере предохране против појаве замора и исцрпљености, да одређује режим одмора и број тренинга у току седмице у разним периодима припрема, да организује мере предохране против повреда на рингу или у току тренинга, као и да се бори за правилан третман оболелих и повређених боксера.
У зависности од стручних квалификација и искуства клупског лекара, ови задаци могу да буду реализовани мање или више ефикасно. Идеална је ситуација када је клупски лекар специјалиста за спортску медицину и, истовремено, добро познаје психологију спорта. Неписано је правило да су лекари који су се некада активно бавили неким спортом и добри спортски лекари, у колико се определе за рад са спортистима: Наравно, то не искључује могућност да сваки лекар који са ентузијазмом прилази спорту и спортистима, без обзира да ли се раније бавио спортом или не, постане једног дана добар спортски лекар.
Да би успео у својим задацима на психофизичкој припреми боксера, клупски лекар, пре свега, треба добро да упозна свој колектив, односно да сними, како се то обично каже, психолошку климу у клубу, затим да успостави такве односе са тренерима и боксерима који ће се заснивати на узајамном поштовању и поверењу. При том не сме да буде сувише фамилијаран, нити сме да испољава симпатија према појединцима. У погледу давања савета мора бити тактичан и опрезан али увек упоран и доследан у спровођењу својих принципа, који треба да се базирају на основним поставкама медицинске струке. Не сме ни по коју цену да потпада под утицај појединих чланова управе или тренера у погледу способности борца да изађе на ринг, већ се увек мора руководити објективним мерилима медицине.
Постављање ране дијагнозе финијих промена у степену тренираности и тренутних могућности боксера може се остварити само пажљивом проценом спортских резултата. Клупски лекар је дужан да буде упознат са свим резултатима својих боксера на такмичењима, као и у периоду припрема, и да на основу њих донесе суд о могућностима сваког појединог члана екипе у којој ради. На основу тога, у сваком тренутку је у стању да има представу о реалним могућностима боксера, као и да стекне утисак да ли је форма боксера у порасту или опадању.
Данас је неопходно присуство и спортског лекара не само на мечевима већ и на тренинзима. Сала за тренинг је идеално место где је могуће посматрати став боксера према прописаном режиму припрема, однос према клупској дисциплини, његове облике понашања при различитим оптерећењима, однос између тренера и боксера, физиолошка одступања срчаног рада и дисања у вези са напорима… На тај начин се добијају важни подаци о утицају спортских оптерећења на организам и омогућује да се боље процене конкретни услови боксерског тренинга.
Велики значај имају изјаве боксера после меча и након тренинга. На њима спортски лекар треба да инсистира. Исто тако, треба посматрати боксера и неколико дана након меча, јер треба имати у виду да висок ниво емоционалне напетости и току борбе и непосредно након ње може, за извесно време, да маскира знаке прекомерне исцрпљености, који постају уочљиви тек сутрадан или након више дана. Преморени боксер може, рецимо, дан након меча да испољава главобољу, инертност покрета, општу слабост, утученост, бледило коже итд. У таквом случају неопходно је да се, за извесно време, измени обим тренинга и одреди режим одмора…
Можда једну од најделикатнијих улога спортски лекар треба да одигра у терапеутском и ментално-хигијенском смислу, након пораза свога боксера. Пораз као израз нереализованог мотива самопотврђивања, поготову пред великим бројем људи изазива у први мах код боксера непријатно стање потиштености, осећање увреде и разочарања, чак и губитка вере у сопствене снаге. Ово стање може да буде понекад тако дуготрајно да га се борац не може ослободити за све време низа следећих такмичења. Овде се опасност састоји у прекидању система такозваног рада и планираног тренинга, а понекад чак и у одустајању од бављења тим видом спорта. У таквој ситуацији, која има елементе трауматског неуротског стања, одлучну улогу треба да одигра клупски лекар.
Одређеним мерама и процедурама са психотерапеутским циљем, који излазе из оквира овог написа, лекар мора код боксера који је изгубио борбу да створи активно стање, са тежњом да овај настави тренирање, да сву расположиву психичку енергију усмери на анализу узрока свога пораза и проналази начине да се ови отклоне у процесу даљег тренинга, с тим да у следећим мечевима оствари више шанси за успех. Један од битних узрока депресивних стања, у које може да западне побеђени боксер, је и изопачена представа о томе да успех мора уследити одмах, чим спортиста овлада техником и физички се припреми. Исто тако, велику улогу у негативном смислу игра преурањено учествовање на мечевима када још није достигнута потребна форма. Баш у оваквим случајевима, реч спортског лекара треба да буде пресудна.