Остварена је стара жеља

Почетком новембра прошле године поново је основан рвачки клуб „Партизан“. Тако је у велику породицу спортова „црно-белих“ уврштен клуб који је својим послератним успесима то у потпуности заслужио.

Када је пре неколико година, у тренуцима успеха, екипа морала да се расформира услед материјалне ситуације, нико није веровао да ће се рвачки спорт обновити. Наш главни град остао је без истинских мајстора. Сјајни спортисти „Партизана“, који су пронели славу наше земље на свим континентима, били су присиљени да пређу у друге клубове или да заувек напусте струњачу.

Бројне медаље са највећих светских приредби Вукова, Хорвата, Арсића, Ивановића и других стајале су у породичним витринама немо сведочећи о подвизима спортских јунака. Признања нису била једина награда. Свуда где су се појавили рвачи су освајали симпатије публике својим узорним понашањем. Они су исковали култ великана спорта.

Акција за реактивирањем клуба потекла је од неколицине заљубљеника овог спорта. Окупио их је пуковник Милан Сарић, и прво оснивање клуба 1948/49 године. Тада је клуб, за само неколико година рада дао комплетну екипу за националну селекцију. Чак је девет пута човек за чије име је везано освојено државно првенство. То није пошло за руком ни једној другој југословенској екипи.

Од новембра до данас агилни спортски радници учинили су много. Окупили су тренере, бивше асове, обезбедили су основне услове за рад и већ се почело са радом.

— Поновним формирањем рвачког клуба „Партизан“ желимо да афирмишемо рвање у Београду, — каже председник клуба Милан Сарић. — Масовним окупљањем радничке и средњошколске омладине за бављењем овим спортом желимо да створимо базу из које ће се формирати такмичарска екипа. Жеља нам је да под наше окриље дођу сви бивши признати асови нашега клуба. За све ће бити места. Само ћемо тако успети да створимо ново издање „старог“ Партизана.

Први кораци су учињени. Формиране су рвачке секције у У београдској гимназији и у радној организацији ИМТ. Пионирска секција ради на Новом Београду док се са екипом „Академац“ воде разговори да се припоји „Партизану“, јер као војна екипа она нема право такмичења У екипној конкуренцији.

— Материјална ситуација је врло лоша. На самом старту сукобили смо се са проблемима који су тешко премостиви. Основних услова за рад још увек немамо тако да смо присиљени да кроз поменуте секције тренирамо на различитим местима. У рад са омладинцима укључен је Миленко Барац, који уједно води и прву такмичарску екипу. Са „Академцем“ ради др Саво Бојовић, који је члан новоформираног Извршног одбора клуба, — каже председник Сарић.

У овом тренутку потребна је помоћ спортских организација нашег главног града, велики ентузијазам није довољан за решавање материјалне невоље. Потребе нису велике. Нова струњача и основни реквизити за несметани рад нису средства због којих ће трпети друштвена заједница. Знамо колико је значајно да Београд добије рвачки спорт. Због тога не смемо дозволити да на старту буде угушена идеја и замисао заљубљеника овог спорта. Нови Арсићи, Хорвати, Ивановићи, вратиће нам то двоструко.