Светозар Глигорић је био најуспешнији југословенски шахиста на седмом екипном шампионату Европе у шведском граду Скари — Истакнути новинар „Политике“, Мирослав Радојчић о феномену званом „Глига“
Највише комплимената за приказане партије на Европском првенству у Шведској, од југословенских шахиста добио је велемајстор Светозар Глигорић. Најстарији члан репрезентације није губио присуство духа ни у тренуцима када је његова позиција изгледала веома критична. У прва четири кола, био је једини учесник шампионата који је забележио све четири победе.
Место и значај Глигорића у историји југословенског шаха, надахнуто је описао једном приликом, дугогодишњи новинар „Политике“, Мирослав Радојчић:
— Шах је, знамо, „игра усамљеног човека“ игра, рекао је неко, стидљивог човека. Таква је пре рата у Југославији и била и таква би вероватно и остала да није било великог инспиратора који је данас већ и својеврсни феномен — ако се мери човекова издржљивост. Негде пред рат, заправо тачно кад је рат почео, године 1939, прочитано је у новинама да је неки дечак, ученик Прве београдске гимназије, која је те сетне године управо славила своју стогодишњицу — да је тај дечак, Светозар Глигорић. по имену, у својој шеснаестој години постао дотле најмлађи шаховски мајстор на свету после већ легендарног Раула Капабланке. Дошао је рат, све је пало у заборав и све би остало у забораву, али…
Одмах после рата појавио се млад партизански официр и другови његови пожурили су да, после пет година, загрле „Глигу“. Неко одличје требало би дати мудром човеку, који је потом „Глигу“ наговорио да одустане од своје намере да напусти шах и да постане можда „геније математике“. Зато што је он остао код шаховске табле, зато што је затим убрзо отишао у Варшаву и победио надмоћно испред Смислова и Болесавског, чија су сама имена за нас била „мислена именица“, овај наш другар, увек тихи „Глига“, привукао је шаху читаве генерације. Кад једанпут дође да овог „поколења дела суде“, сасвим је сигурно да ће „вечити Глига“ најбољи југословенски играч свих времена — бити означен као велики „инспиратор“, који је највише учинио да Југославија доспе до самог врха светског шаха.