Лед је кренуо…
Радосна вест: у игри кошаркаша стара игра која доноси победе! После незапамћене кризе у историји овог клуба, а да су у питању кошаркаши, меч против љубљанске Искре Олимпије у Београду пробудио је већ дубоко успаване, зимске наде да ће чета капитена Дражена Далипагића забележити победу. Управо тај меч у новобеоградској Палати спортова био је преломан по даљу судбину кошаркаша.
Кошаркаши су заиграли као из старих, добрих времена. Психички препорођени, борбени до максимума, са скоковима у одбрани и нападу, са кошевима који су пљуштали са свих страна, јуришали у таласима и незадрживи.
Са трибина добили су незапамћену подршку. Чета прослављеног Дражена Далипагића и његових другова славила је те вечери велику победу. Не само због два освојена бода већ и због преокрета у игри за 360 степени, за повраћену веру да ће се „црно-бели“ до краја шампионата винути према врху табеле, далеко од критичне зоне у којој су стрепили и они и њихови верни симпатизери.
Да се вратимо, опет, на тај меч са Искра Олимпијом. По много чему је карактеристичан. Можда највише по томе да је тим добио, поново, сигурног диригента, ту чаробну палицу коју је негде био — изгубио. Драган Тодорић играо је као у најбољим данима. Ово је унело изузетну сигурност, јер су лопте усмераване на право место, одакле су брзометно погађале обруч Љубљанчана.
Дражен Далипагић „мистер баскет аматерске светске кошарке“ бљеснуо је пуним сјајем. Скакао је волшебно. Оним својим скоковима од „седам миља“. Готово да није знао да промаши. Нанизао је, досад, највише кошева, од када се дигла завеса 36. шампионата Југославије. Испалио је 50 разорних ракета и био један од најзаслужнијих за победу екипе. Међутим, није се ослонио само на реализацију кошева већ је свесрдно помагао друговима под кошем, што је уз игру осталих донело Партизану убедљиву победу.
Млад првотимац Мирослав Милојевић играо је тако сигурно, рутински као да сезонама брани црно-бели дрес. Смирено, готово невероватно скромно обавио је све задатке тренера, поентирао. Када је био замењен са трибина су се сручила салве аплауза упућене момку који много обећава.
…па се ухватио
После радости у Београду — хладан туш у Задру: кошаркаши су, неочекивано, доживели пораз!
Истина, задарски паркет био је увек „врућ“. Тамо су бодове остављали гости, као по правилу. Али, веровало се у успон „црно-белих“ момака, да је криза дефинитивно прошла. Међутим, био је то само један бљесак старог шампиона.
Тренер Душан Ивковић каже, о овом сусрету, да је екипа подбацила под кошевима, да је једини задовољио млади Медић, али усамљен није могао да парира расположеним центрима Задра.
У целини, евидентирано је да је тим играо са великим падовима, да се Далипагић лавовски борио и да је после одмора имао серију промашаја.
И шта сада, обзиром на тежак положај на табели?
У наредна три кола играмо на свом паркету против Радничког ЛМК, ОКК Београд Бека и Работничког. То су, само на изглед, шансе да освојимо бодове. Међутим, сваки од ових противника мора да се схвати као последња сламка спасења. Без трунке потцењивања, уколико желимо да кренемо у безбедну зону на табели.
Две утакмице — два различита лица Партизана. Желели бисмо да то буде у првом лицу једнине: у знаку победа, у оном стилу када је освајао шампионску круну.