Кошаркаши и даље у „мртвој трци“ са Цибоном

Кошаркаши Партизана су остали у шампионској трци. Али, остала је над том стазом, која води ка титули најбољег клуба Југославије, велика сенка многих необјашњених околности везаних за суђење, нарочито у оном контраверзном мечу у Сарајеву, где су „црно-бели“ изгубили са 104:92.

Неуобичајено наелектрисана атмосфера, пуна запаљивих варница и недораслог суђења за једно овакво надметање у коме су се борили један званични шампион државе без шанси да се потврди и један који на њу јуриша, биће још дуго тема разговора. О томе ко је када и зашто био у праву и зашто су неке ствари онакве каве не би требало да буду.

Као што је истина да је прва рунда супер-дербија шампионата припала Београђанима, истина је и да ова два тима и даље воде „мртву трку“.

Као последица пораза од Босне догодило се да у 13. колу Партизан није могао да рачуна на своје најбоље чланове: репрезентативце Драгана Кићановића и Миодрага Марића. Први још неизлечен док је Марић кажњен (трећа техничка).

У међувремену, у Палати спортова у Новом Београду, Партизан је дочекао дебитанта титоградску Будућност. После прилично жилавог отпора гостију освојена је дванаеста победа у првенству. Истина, Београђани су се доста мучили и намучили. Јер, против новајлије нису имали ни много амбиција, а ни снаге која је прилично исцрпљена у оном значајном дуелу у Сарајеву.

Ако се говори о садашњем салду кошаркаша Партизана онда је он, свакако, запажен и заслужује да се о њему говори као о будућем шампиону. Јер, у невиђеном спектаклу у Загребу изразити фаворит била је — Цибона. Пред највећим аудиторијумом гледалаца у земљи (око 13.000), кошаркаши Партизана су у величанственој игри срушили све прогнозе, пореметили су унапред најављено славље Загрепчана. Била је то победа од „пола коша“ (95:94), она за коју се каже да је — најслађа.

Док је Бобан Петровић пружио велемајсторску игру у загребачком Дому спортова и био један од најзаслужнијих за невиђен подвиг, дотле је Драган Кићановић био колико радосна толико и тужна прича из сарајевске Скендерије. Кића је свим жаром свога несаломљивог срца желео да игра, да кошевима помогне друговима. Међутим, сав у завојима, недовољно залечен више нервозан због развоја догађаја на терену на коме су судије водиле главну реч, његови шутеви нису били опако убојити као раније. Остаће и овај податак за дискусију, да ли је Кића био јунак или трагичар? Као и да ли је, уопште, требало оволико да се жртвује, када је остало премало наде за успех.

Међутим, све у свему, Партизан није ништа изгубио од свог ентузијазма и квалитета који је поседовао и до гостовања у Сарајеву. Штавише, овај пораз, као и начин на који се то догодило, могу да мотивишу тим да превазиђе извесне слабости које су све евидентније и у судијској и кошаркашкој организацији.

Како се оно каже: Некад било — не поновило се! Требало би све што пре заборавити, да се тим окрене ономе што долази. Јер, то је најважније. А оно што долази то је гостовање у Шибенику, где Београђани одлазе на ноге дојучерашњем дебитанту, сада ојачаном великим амбицијама, а спремном за изненађење.