Већина изјава штампи наших чланова стручног штаба и играча Партизана о изгледима црно-белих у наставку фудбалског првенства крећу се у границама пажљиво дозираних, умерених, па чак и претерано скромних амбиција и апетита. Готово сви упорно понављају како ће се Партизан на пролеће борити за што виши пласман на табели, а као крајњи циљ истичу једно од места које ће му омогућити учешће у Купу УЕФА. Тек по неко се усуди да каже како црно-бели не одустају ни од борбе за највиши пласман, уз обавезну напомену „уколико остали фаворити посустану“.

Лично мислим да су такве изјаве претерано опрезне и бојажљиве, односно, да садашњи Партизан, с обзиром на снаге којима располаже, може и мора да се укључи у трку за највиши пласман.

Објективно речено, на папиру његови изгледи су већ сад већи него шансе Радничког, Хајдука или Олимпије. Најудаљенија је Црвена звезда, али је и она достижна. Пре свега, зато што смо у финишу првенства показали и доказали да смо од ње јачи и бољи. А нема разлога да у пролеће не будемо још бољи, јер ће у зимској паузи наш састав још ојачати (доласком Лилића, Лазичића и др.), док ће Звезда бити слабија за три ненадокнадиве фигуре (Благојевић, Рајковић и Милосављевић). Сасвим је неизвесно како ће се после операције уклопити у тим и њен најјачи адут капитен Петровић. Према томе кључеви првенства су у рукама играча и техничког вођства црно-белих. Само од њихове ангажованости, једнодушности, форме и хтења зависиће хоћемо ли се укључити у трку за титулу!

— Ђорђе Мишић, Шабац