У гостима фудбалском клубу Партизан: Како изгледа један радни дан фудбалера „црно-белих“ на базичним зимским припремама у Спортском центру „Кошутњак“. — Тома Калоперовић: „Ради се својски, али остане времена и за шах, добру књигу, музику, реми…“

Под белим снежним покривачем, Кошутњак готово да више подсећа на неко од љупких зимских одмаралишта негде високо у планинама, него ли на омиљено излетиште Београђана надомак самог главног града. Пријатеље „црно-белих“ тим више обрадовала је одлука стручног штаба Партизана да се први део зимских припрема пред наставак фудбалског првенства Југославије обави баш у њему. Јер, на тај начин вешто је спојено лепо са корисним, атрактивно са скромним…

Зимзелене шуме, чист ваздух, бројне стазе као створене за трчање, отворени и затворени спортски терени, удобне собе расуте по павиљонима „Трима“… Речју, готово сви услови за комплетне базичне припреме играча, ко је изискују много зноја, али и опуштања. Та прилика очигледно није пропуштена. После само неколико дана боравка, наши фудбалери као да су се препородили и готово да се већ сада слободно може рећи: у Кошутњаку се увелико зачињу пролећне фудбалске ватре.

Као велика сложна породица

У сали за ручавање хотела „Трим“ у Кошутњаку, тога преподнева затекли смо Тому Калоперовића самог. Лакша прехлада приморала га је да овде сачека своје фудбалере да се врате са преподневног тренинга са тренерима Рашовићем и Шошкићем. Чекајући да се појаве на снежној стази што води ка павиљону са собама, разговарамо са Калоперовићем.

— Ако се по јутру дан познаје, све је кренуло на најбољи могући начин. Сви смо као једна велика породица. На прву прозивку сви до једног стигли су на време. То сведочи о једној заиста мобилној и здравој клими у екипи. Ради се својски, али остаје времена и за шах, добру књигу, музику, реми… — каже Тома Калоперовић, тренер „црно-белих“. И додаје. — Имамо два тренинга дневно, један напољу, други у сали. Пре подне пажњу поклањамо искључиво трчању и подизању физичке спреме фудбалера, док се поподне ради и са лоптом уз остале вежбе, неопходно за ову фазу припрема. Играчи овде, ипак, имају доста слободног времена, много више него што ће га имати, рецимо, у Ровињу где ћемо, поред два тренинга дневно, имати и низ радних састанака на којима ћемо кроз дискусију анализирати сопствене слабости у колективном и појединачном праву и налазити начина да их превазиђемо.

Док Тома Калоперовић с времена на време баца поглед кроз прозор не би ли на снежној пртини угледао колону својих играча да се враћа на ручак, питамо га:

— На који начин ће бити сумирани резултати припрема овде у Кошутњаку?

— Предвиђена су разна тестирања која ће се обавити на крају првог дела припрема овде у Београду. Биће то учињено 13. и 14. јануара. Уосталом, као што ће то бити случај и 16. и 17. фебруара, по повратку из Ровиња — каже нам.

— Како заправо изгледа један радни дан на припремама овде у Кошутњаку — питамо Калоперовића.

— Сваки дан је детаљно испланиран, тако да пружи прилику за континуиране тренинге и својеврсно опуштање сваког појединца — каже Тома Калоперовић.

„Мундијалито“ мења режим спавања

Према речима тренера Партизана сваки дан у Кошутњаку личи један на другог, али… Уосталом пођимо редом.

У 7,45 часова: сви фудбалери се буде и обављају уобичајене јутарње формалности, чили и одморни. Од осам до 8,30 часова на програму је заједнички доручак, ту у „Триму“. Фудбалери „набијају“ организам неопходним калоријама које треба да омогуће лагано издржавања напорних тренинга. Од 8,30 до 10 часова, сви играчи имају слободно време које користе за јутарње опуштање пред први тренинг који се углавном одржава од 10 до 12 часова на отвореним теренима Кошутњака.

— Зашто углавном — питамо.

— Принуђени смо на извесна одступања, ради тога што сала за вежбање није увек слободна у поподневним часовима. Зато понедељком, уторком и средом у њој вежбамо пре подне од десет до дванаест часова. Тада Вукотић, Стојковић и другови вежбају с лоптом, али раде и друге вежбе неопходне за ову фазу припрема. Осталим радним данима у сали смо поподне — казује Калоперовић.

Наставља се радни дан. Слободним временом, поново. То је прилика за Стојковића и неколицину млађих фудбалера нарочито, да слушају музику, за Вукотића, Трифуновића, Хатунића и преостале да заиграју шах или реми… Све до 13 часова када углавном већ завршавају са заједничким ручком.

Од ручка је обавезан одмор до поподневног тренинга. Фудбалери га проводе у собама, лешкарећи и читајући.

Тренинг на отвореним теренима, опет углавном у зависност од слободне сале, одвија се од 15,30 часова па све негде до иза 17 часова. Снегом прекривени терени тада се користе за набијање физичке спреме и трчање.

— Задивљује готово решеност сваког појединца да троши и задње атоме снаге на вежбању. Сви би да пролеће дочекују кондиционо што боље припремљени. И то је добро — каже фудбалски стратег „црно-белих“.

Заједничка вечера на програму је од 19 часова, а после ње — опет слободно време које се најчешће користи за гледање телевизијског програма, доколицу… Све до 22 часа када је на раду неопозиво повечерје за све фудбалере.

— Изузетак смо чинили само за време телевизијских преноса фудбалских утакмица из Монтевидеа са фудбалског турнира светских фудбалских шампиона. Тада су играчи могли од 22 часа да гледају најбоље фудбалске репрезентације света готово до саме поноћи. — каже Калоперовић.

Сви воле да играју шах

Враћамо се поново на слободно време наших фудбалера. Гледамо их из прикрајка. Доколицу користе готово на идентичан начин. Запањујућа сличност укуса и пасија. Сви воле да играју шах, рецимо. Смењују се у групама јер шаховских табли нема довољно за све одједанпут. Старији, зрелији фудбалери нарочито су слаби према овој древној игри, што је и логично.

Уверавамо се међутим, поново да већина фудбалера Партизана воли да слуша добру музику. Бисере свих жанрова. Стојковић у томе као да предњачи.

— Ја волим да се, поред осталог, придружим друговима када играју реми. Време тако брзо и неосетно тече уз пропратне досетке и шале — каже Јешић. Други додају да воле да прочитају и добру књигу пред спавање.

Они најмлађи, окупљени на припремама, међутим, готово све слободно време користе за учење. Јер, Кузманоски, Вермезовић, Манце и Лопичић су ученици. Иду сваки дан у школу. Када се врате из учионица прикључују се друговима у зимском табору у Кошутњаку. Али, у слободном времену читају уџбенике, сређују белешке са предавања…

Испраћајући нас из овог топлог и радног кутка, Калоперовић на крају истиче:

— Овде ћемо овако радити до суботе поподне. У недељу ће играчи бити слободни али само до вечерњих часова када се поново окупљамо, јер чека нас још неколико дана напорних припрема. А после тестирања свих играча, селимо се у Ровињ. На други део зимских припрема. И знатно напорнији. Верујем да ћемо наставак шампионата дочекати много спремнији него што је то био случај јесенас.

Остављамо, на одласку једну здраву спортску атмосферу, достојну имена које овај клуб носи. И не можемо се отети утиску да наилазе нови дана пролећног радовања. Јер, понављамо, Кошутњак спрема фудбалске ватре…