Наш неочекивани пораз против разигране „Босне“ у Сарајеву био је неминован, с обзиром на тешку повреду Кићановића који је у том мечу фактички само статирао. Не треба наглашавати шта и колико „Кића“ значи за нашу екипу, нити понављати да би сваки тим наше кошаркашке лиге био с њим бар двоструко јачи! Са становишта спорта у ширем смислу тај пораз и није толико трагичан (поготово у околностима под којим је дошао), јер коначно у спорту се побеђује али и губи, а у првенственим кампањама ретке су и најуспешније полусезоне у којима шампионски тимови нису били бар једном поражени. Једнократни кикс, индиспозиција тима и слаб дан су неминовност која вреба сваки спортски колектив, па томе није могао избећи ни Партизан. Зар се нешто слично није догодило Цибони и то у комплетном саставу? Њен пораз у директном дербију, усред Загреба, представљао је озбиљнији и тежи фијаско!

Ипак, са становишта првенствене рачунице и даљег тока шампионатске трке, пораз у Сарајеву је непроцењиво опасан. Била су то два бода предности пред најопаснијим ривалом велика, као кућа, за Цибону, вероватно, ненадокнадива до краја првенствене трке. Јер, објективно речено, Партизан и Цибона су у овој сезони толико супериорнији од осталих тимова (поготову кад су комплетни) да ће њихову трку одлучити, највероватнији, само директни дерби-мечеви. За утеху може да нам служи што смо онај загребачки успешно изгурали и што смо у реваншу ми домаћини. То је наша велика предност и сигурно наша меч-лопта у овогодишњем шампионату. Истини за вољу, Сарајево нам је показало, да од изненађења, која може да режира „виша сила“ вико није имун!

— Ненад Лукић, Сарајево