Партизан безрезервно подржава покренуту акцију за оздрављење спорта
Када је реч о месту и улози заједнице клубова ЈСД Партизан у општим текућим настојањима наше социјалистичке заједнице да се утврде и обезбеде најоптималнији друштвени и материјални услови за развој врхунског спорта, ваља посебно нагласити да спортисти и друштвено-спортски радници Партизана сматрају да у овој друштвеној акцији имају посебно наглашене обавезе и одговорности. Јер, по природи ствари велики спортски колективи какви су, на тример, клубови ЈСД „Партизан“, имају веома истакнуту позицију. И то, како потоме шта представљају „за себе“, тј. по чињеници да скупља ју по неколико хиљада врхунских спортиста, тако и по томе шта значе „по себи“, будући да су по звани да „производњом“ врхунских резултата репрезентују нашу земљу, стимулишу развој масовног спорта, и слободно се може рећи дају — допринос општем интегритету наше друштвене заједнице.
Укључујући се у акцију, која је покренута на нивоу ЦК СКЈ, а потом иницирана на заједничкој седници савезне конференције ССРН и конференције ССОЈ, октобра 1980., спортисти и друштвено-спортски радници ЈСД „Партизан“ су, као и увек и овога пута недвосмислено испољили спремност и решеност да ураде све како би се што брже и што успешније средило стање у нашем спорту и обезбедио адекватан социјалистички самоуправни развој ове значајне области нашег друштвеног живота. Међутим, све то не иде тако лако. Извесно је да је проблем веома сложен, и да успех целе акције коју непосредно воде савези за физичку културу друштвено-политичких с заједница, због природе спорта уопште, а посебно због деликатности врхунског спорта у савременим условима, превасходно зависи од квалификованог, друштвено оправданог и идејно и политички јасно дефинисаног циља.
Два правца акције
Постављена као део програма преображаја нашег друштва на основама социјалистичког самоуправљања, ова акција подразумева истовремено максимално укључивање свих субјеката спорта и оних „око спорта“ у борби против узрока и извора, нашем друштвеном бићу неподобних појава и „случајева“. У том контексту сматрамо да су оправдане све мере које се предузимају на плану утврђивања стања у врхунском спорту, посебно у откривању постојећих неправилности у материјално-финансијском пословању спортских организација и недореченост у грађанско-правном статусу врхунских спортиста. Није тешко навести примере из којих се јасно може видети да, када су у питању принципи владајуће етике у нашој социјалистичкој заједници, да кршење ових принципа у врхунском спорту, објективно преставља баријеру за продор стварних вредности и за остварења врхунских спортских резултата.
У нашем колективу, у том погледу не постоје дилеме. Чак, уверени смо, да једном врхунском спортском колективу какав је ЈСД „Партизан“, објективно не може одговарати пракса у којој, уместо самоуправних, доминирају бирократизовани и техноменаџерски односи, а уместо слободних спортиста — стваралаца, полуслободне личности, заробљеници сопствених величина и жртве потрошачког малограђанског менталитета.
Искуство клубова и ЈСД „Партизан“ упућује на закључак да се цела акција наших друштвено-политичких организација и организација за физичку културу друштвено-политичких заједница, мора водити са једнаком озбиљношћу и једнаким интензитетом, истовремено у два правца:
— У правцу потпунијег утврђивања и дефинисања места врхунског спорта како у нашем друштвено-политичком и друштвено-економском систему, тако и свеукупном нашем друштвеном животу. Узимајући при томе, у обзир све, за једну друштвену делатност, значајне политичке, социјалистичке, економске и друге параметре.
Принципи који се морају поштовати
У овом делокругу се углавном крећу сви напор и друштвено-спортских радника у клубовима ЈСД „Партизан“. Међутим, великог спортског друштва, односно са становишта његових обавеза и одговорности, у крајњој консеквенци, не може бити обезбеђен, ако се принципијелно и трајније не реше питања стварног статуса врхунског спорта у нашем политичком систему социјалистичког самоуправљања. При томе, тврдимо да ни у каквом облику не доводимо у сумњу оправданост и корисност акције која је у току. Оно на чему инсистирамо јесте да се борба против друштвених деформација у спорту не сме, ако се желе радикална и принципијелна решења, зауставити само на акцији органа гоњења, односно само на отклањању последица. Уколико се упоредо са разобличавањем, спречавањем и кажњавањем негативности у спорту, не поведе одлучна борба за утврђивање узрока, заблуда је очекивати да ће садашња акција преживети чак и саму себе.
Иако је опште познато, сматрамо да није сувишно да и на овом месту, пре нето што се упустимо у анализу конкретних проблема са којима се непосредно суочавамо, наведемо што ми заправо подразумевамо под појмом „актуелни проблеми врхунског спорта“. То, су у првом реду проблеми адекватног, друштвено верификованог, стварном интересу и социјалистичким самоуправним односима подешеног финансирања врхунског спорта. Надаље, то је проблем друштвеног одређења статуса врхунских спортиста и друштвене конвенције у вези са свим аспектима такозваног професионализма у спорту. И најзад, то је и проблем подруштвљавања спорта, спортских објеката, без чега се не може говорити о самоуправној трансформацији и самоуправној репродукцији не само врхунског спорта, већ спорта и физичке културе уопште.
Вероватно је да, осим ових постоје и друге претпоставке које се јављају као услов оздрављења спорта у нас. На жалост њихово решавање најмање зависи од једног субјекта у спорту ЈСД „Партизан“ као велика спортска заједница врхунских спортиста и клубова, може огромно помоћи да ако земља и у области спорта кренемо напред, али много сам не може учинити, па човек и по цену да ризикује статус врхунског спортског друштва, за чему би, у крајњем, водила свака једнострана друштвена акција.