Један од оних играча, које често новинари превиде, је Душан Керкез, могли бисмо слободно рећи „човек из сенке“ који одлучује многе дуеле.

Скроман природом својом, смирен и на терену и ван њега, Керкез је један од кошаркаша ком се може додати епитет и мудра младића.

Дошао је у Партизан из Вршца још 1971. године, његов раскошни таленат запазио је Ранко Жеравица, тадашњи тренер „црно-белих“ и одмах га уврстио у своју чету.

Имао је срећу да игра у екипи која је три пута освајала национални шампионат. Срећу да игра с Далипагићем и Кићановићем.

И — ма колико то парадоксално звучало — истовремено и несрећу да су му управо ова два аса (узгред: у то време они су међу собом делили готово све постигнуте кошеве) били и — главни конкуренти.

— Тешко је играти толико сезона само по неколико минута. Али, шта се ту могло? Њих двојица су толико одскакали да смо сви остали били само нека врста сурогата. То је слабе, — каже Душан Керкез, — могло да обесхрабри, да их натера на промену клупских боја. По природи сам стрпљив, чекам мојих пет минута. Настојао сам, а изгледа и успевао, да их искористим на најбољи начин за екипу. Коначно, никад нисам ни желео да се лично истичем. Од почетка сам веровао, а и сад сам у то убеђен, да се кошарка може играти само заједнички, ма колико „звезда“ постојале у једној екипи. Није кошарка никакав индивидуални спорт. Екипа одлучује о победи, па и онда кад појединцу припадне највећа заслуга за тријумф.

Свестан је Душан Керкез и пролазности славе. Зато тврди да ће већ ове године окончати студије на Вишој економској школи, напустити активно играње.

— Остао бих уз спорт, али кроз своју струку, никако као тренер или „сапутник“ екипа. Долазићу да навијам — енергичан је Керкез.

Иначе, срећно је ожењен са Анђелком која је завршила Природно математички факултет, а ради као службеник.

— Породични живот је изузетно важан за врхунског спортисту. Гарантује му пуну ангажованост и мир. Срећа и хармонична атмосфера у дому свом, конкретно у мом, дозвољава ми да играм опуштено. Знам да ме у кући очекују топлина, љубав, разумевање. Зато и немам времена за разне „дистракције“ мимо дома и кошарке. Волим да ми се дође у кућу. Волим да посећујем пријатеље. Не и кафане…