Људи из сенке

Међу оним посленицима спортског друштва Партизан за које јавност не зна, налази се и Јово Драгаш, руководилац материјално-финансијске службе.

Драгаш је професионалац у правом смислу те речи: савестан, марљив, поштен, пун ентузијазма. То је радник који не пита за радно време. Он га и нема: увек је тамо где треба, можете га наћи у свако доба дана, понекад и ноћи.

Родом је из далматинског крша, код Книна. У Београд је дошао пре три деценије. Имао је 17 година, жудео је за знањем, хтео је да се наоружа за живот, маштао је о сигурној егзистенцији. Почео је као продавац новина. Зарађивао је за хлеб и стан, чак је могао и сестре да доведе и помогне у школовању. И сам је ишао у вечерњу школу. Тако је у Београду завршио осмољетку, Средњу и Вишу економску школу, потом и Економски факултет.

Има ли лепшег примера моћи и снаге људске воље од овог који нам показује животни пут нашег Јове Драгаша. Многа људска остварења дала је невоља, немаштина у којој се савлађују све препреке.

Драгаш је одувек волео спорт. На жалост, мало је имао времена да се њиме бави. Као сасвим млад пливао је и играо ватерполо, али онако ђачки. Зато сад живи у спортској породици, ради и помаже асовима, својим љубимцима и не прави разлику да ли су из великог (фудбалског) или малог (рагби) клуба, важно је да припадају породици „црно-белих“.

Поред свог свакодневног посла Драгаш је и друштвено-политички врло активан: већ му тече други мандат у својству секретара ООСК у ЈСД Партизан, често је и делегат Партизана, један од потписника многих самоуправних споразума које је наше спортско друштво склопило.

Јова има и један хоби: воли литературу. Пише песме, огледао се у есејистици, репортажи, једно време је био и спољни сарадник унутрашње рубрике „Политике Експреса“.

За овог нашег радника можемо слободно да кажемо да је „човек који је створио себе“!