Шта су кошаркаши Партизана досад урадили, шта раде и шта ће урадити да би се домогли четврте титуле шампиона: Кризни моменти због одласка и доласка многих играча и асова — Смена тренера на прагу првенства — Навикавање играча и тренера једних на друге — Синхронизација је завршена, сад: јуриш на врх табеле
Пре кошаркашког првенства прогнозирани су кандидати за новог првака Југославије. У бројним комбинацијама „црно-бели“ кошаркаши фигурирали су као могући шампиони. С разлогом. На руку су им ишли: квалитет и искуство и — перспектива. Потенцијал достојан поштовања.
Уместо да буду перјанице сезоне 1982/83, од великог узлета на почетку шампионата настало је мучно тапкање у средини табеле, уз мање или веће падове, али далеко од оне позиције што доликује калемегданској чети коју су красиле три шампионске титуле.
Првенствени караван је загазио у другу етапу шампионата. Зашто и како је дошло до кризних тренутака и да ли има излаза из тог лавиринта и извесних ружичастих дана који могу да наговесте продор у врх.
Како је ноторна изрека да је „лопта округла“ и да је све неизвесно док се не чује и последњи звиждук судија, тешко је рећи да ли ће Црвена звезда остати на врху, Цибона предати шампионски трон новом наследнику, или Партизан, поново, засести на врху и домоћи се четврте титуле.
Међутим, морамо окренути неки лист историје овог шампионата уназад, да би реално схватили шта се то сада збива у Партизану и да кажемо шта ће се, евентуално, догодити на крају.
Одлазак једног од најбољих играча на крилној позицији Дражена Далипагића; једног диригента који је добио и заслужену титулу најбољег спортисте Југославије Драгана Кићановића, као и Зорана Славнића, представљали су неминовно престројавање читаве екипе и изналажење нове тактике за нове Партизанове наде, једну нову формацију за ново првенство, уз повратак капитена Драгана Тодорића. Без сумње, био је то не мали проблем који је захтевао деликатно решење задатка на свим позицијама — осим центра.
Долазак нових, претежно већ формираних, али недовољно искусних кошаркаша из ЈНА и њихово уклапање у црно-беле редове, исто је захтевало санирање многих дилема, како би се добио компактан тим. Без обзира што су и Зоркић и Цвјетичанин и Букумировић на известан начин добро „испекли“ занат под кошевима.
Смена тренера — било је најболније питање. Изненадно и, можда, пресудно у дириговању једног оркестра који је требало, недовољно наштимован, да музицира добру музику. Отишао је Борислав Ћорковић, а дошао његов млади имењак Џаковић. Дошао је момак пун оптимизма. Уз свесрдну подршку управе. Његов деби у прволигашком друштву требало је да представља и комплетну пробу његовог знања и могућности у руковођењу реномираним тимом, какав је Партизан.
И борба је почела под кошевима. Млади тренер је кренуо у јуриш са својим младим ратницима. Био је прво в.д. тренер, а две недеље пре старта првенства добио је одрешене руке, са уговором првог тренера Партизана. У таквој ситуацији многи су очекивали од њега — чудо. Али чуда није могло бити, јер је у црно-белој композицији недостајао по неки „вагон“, да би могао да тутњи прволигашким колосеком без успутних станица и скретања.
Иако је било некаквих сумњи око тренера оне се распршене у најлепшем мечу виђеном у Београду од када је стартовала првенствена трка. Било је то, да подсетимо, на дербију вечитих ривала Партизана и Црвене звезде у новобеоградској Палати спортова.
На једној страни прослављени тренер репрезентације, који јој је донео и прву златну олимпијску медаљу — Ранко Жеравица. Лукав и неухватљив. Као кобра. Са својим младим момцима спремним на највећа искушења.
На другој страни — дебитант, Борислав Џаковић, који је показао да не страхује од величина, да зна да барата тимом и тактиком. Само је мало недостајало па да надмудри цењеног колегу Жеравицу. Правовремене измене, правовремени минути одмора за савете коришћени су на најбољи могући начин. Али, мало више нервозе и, понека, изгубљена лопта када јој није било време, омогућили су калемегданском комшији да однесе бодове из Палате спортова.
Сада би могло да се постави питање: зар игре седморице играча: Марића, Петровића, Тодорића, Савовића, Деспотовића, Цвјетичанина, Букумировића, који су играли у шампионском тиму 1981. и њихово искуство нису довољни за неки бод више, за неку степеницу више на којој би требало да се налази Партизан. Свакако, да јесу. Али и одговор је да: у овом колективу треба још корекција да би тим постао хомоген, без изузетка.
И последњи меч, 14. кола одигран у недељу, показао је да Партизан има и снаге, знања и могућности да, коначно, крене пут врха табеле. Без обзира што тамо стоје: Црвена звезда усамљена, а Цибона и Босна, Задар и Шибенка са истим жељама и аспирацијама као — Партизан. Шансе постоје. Јер, до краја је преостало да се одигра још осам кола. Осам мечева наде и могућих изненађења које би Партизан требало и морао да искористи да надокнади пропуштено.
Без обзира што је титоградска Будућност била недорастао противник, кошаркаши Партизана су за само седам минута после одмора, демонстрирали најлепше што кошарке може да пружи са петорком: Зоркић, Цвјетичанин, Грбовић, Петровић, Савовић у којој је управо млади Данко Цвјетичанин побрао највише аплауза. Победа (92:74) је могла да буде и убедљивија да није било и егзибиције за „душу“ играча и очи гледалаца.
Тренер Борислав Џаковић: Остајемо у врху
Партизан је са 14. колом инкасирао 18 бодова. Налази се у групи пет тимова који на свом конту имају исти салдо: Цибона, Босна, Задар, Шибенка. После победе над Титограђанима, у недељу вече, млади тренер Борислав Џаковић је рекао о прошлим играма „црно-белих“, говорио о томе зашто Партизан није оно што јесте и шта га очекује у даљим борбама:
— Имали смо, раније, кризних момената насталих као неминовна последица многих рокада у тиму, одлазак и долазака играча. Затим, било је потребно мени да се привикнем на рад у клубу, а играчима да се привикну на мене. Мислим да је сада све синхронизовано и да можемо мирније очекивати следеће борбе. Без обзира колико биле тешке. Партизан мора да буде оно што јесте: велики тим кадар да се бори за титулу. Наше шансе су веома добре да се нађемо у групи од четири водећа тима. Касније, када почне плеј-оф, видећемо докле ћемо догурати. Рано је о томе давати прецизније прогнозе.