За Милана Жарковића двадесетогодишњег одбојкаша Партизана — с правом кажу да је један од најперспективнијих југословенских играча. Дошао је пре две године у црно-бели табор (годину дана је провео на одслужењу војног рока) и већ на првим утакмицама у правом смислу речи заблистао.
У време високих и робусних одбојкаша Милан делује по мало крхко. Међутим, недоумица траје само док не изиђе на мрежу. Брз, и експлозиван, изванредног скока, лако надокнађује недостатак висине. А, по снази смеча може да се такмичи и са најснажнијим саиграчима.
Одбојком је почео да се бави пре осам година у ОК „Жича“ у Жичи. После две године прелази у краљевачку Рибницу са којом је освојио три титуле јуниорског првака Србије и две титуле првака Југославије. Његове изванредне игре у јуниорској екипи „прекомандовале“ су га и међу сениоре с којима је освојио Куп Југославије.
— Одлучио сам се за електро-технику без обзира што су ми сви говорили да је то тежак факултет. — каже Милан Жарковић. — Одувек су ме привлачили изазови и могућност за доказивањем. Зато сам и дошао у Партизан — да се докажем, али и да напредујем.
У одбојци — Миланових „пет минута“ тек долази. Да није „залутао“ на Електро-технички факултет у Београду доказује већ прва оцена у индексу — ДЕВЕТКА из нацртне геометрије.
Таленат за цртање наследио је од мајке Ване (која се у слободном времену бави веома успешно наивним сликарством), а упорност и чврстину од оца Милинка, ковача у фабрици вагона у Краљеву.
Иако је јединац — није навикнут на мажење. Свестан је да се до великих резултата може доћи само изузетним залагањем. Зато на тренинзима из себе исцеди и последњу кап зноја. Таквог борца пожелела би свака екипа у нашој земљи.