После 35 дана паузе коначно сам 8. децембра имала прилику да бодрим своје љубимце на паркету у интернационалном мечу за „Куп Радивоја Кораћа“ између Партизана и Хувентуда. Одушевила ме је борбеност свих „црно-белих“ играча, а нарочито ми се свидео Горан Грбовић. Истина, више сам очекивала од Бобана Петровића, али сам ове у свему врло задовољна дочекала крај меча.

Само четири дана доцније (12. децембра) посматрала сам дерби Партизана — Цибона пред дупке пуном халом, у амбијенту какав се само пожелети може. Наши момци су били сјајни, а Бобан Петровић ме је одушевио и тек тада сам видела колика је срећа што је овај изврсни кошаркаш остао у нашем клубу. После одласка Далипагића и Кићановића у иностране клубове многи су прорицали црне дане КК Партизан, али ја више нисам скептик.

Очигледно је да Партизан и сада има добар играчки кадар и да ће, ако не ове оно сигурно идуће године конкурисати за највиши пласман. Тренера Ивковића и овај млади тим треба само подржати. У том погледу ми навијачи можемо највише да учинимо. Не треба заборавити да је најлакше бити навијач када ти у тиму играју два најбоља играча света — „Кића“ и „Праја“. Сада, у овом тренутку, треба бити најупорнији и најгрлатији навијач „црно-белих“ кошаркаша!

— Весна Милошевић, Нови Београд