Нисам нимало равнодушан на непријатне вести и невоље у мом вољеном црно-белом клубу. Ипак, највише ме је заболело оно „хоћу-нећу“ око Милоша Милутиновића и његовог даљег опстанка на кормилу нашег фудбалског клуба. Мислим на оне силне написе по разним листовима на завршетку јесење сезоне, у којима се повлачила (и још се повлачи) дилема: Милош остаје Милош одлази!

Докле ће ова дилема да потхрањује сензационалистичка пера и новине? Колико у њој има или нема истине? То је оно што мене (и не само мене) као оданог поклоника Партизана највише брине, жалости и љути!

Да ли је по среди нетрпељивост и неразумевање између њега и неких чланова управе или можда између њега и неких играча? Но, без обзира што је и ко је у питању, мислим да би требало дати безрезервну подршку Милошу Милутиновићу који је поникао у нашем црно-белом крилу, постао у њему светски фудбалер и врхунски педагог чијом заслугом смо се домогли девете шампионске титуле!

Доста је било смењивања и одлазака квалитетних стручњака са кормила Партизана због којекаквих мутивода који не мисле добро клубу. Пустите Милоша, Ненада и Моцу да раде свој професионални посао часно и поштено као и до сада, у интересу Партизана и на радост нас навијача који не сумњамо у њихове способности и жељу да нам на пролеће донесу у јубиларну, десету титулу!

На крају бих предложио надлежнима у Хумској 1 да коначно формирају и „Клуб пријатеља ФК Партизана“ у Сарајеву, где има неколико хиљада заљубљеника у црно-белу боју!

— Кабиљо Пинкас, Сарајево, Вељка Чубриловића 1/2