После дебакла против Младости у Београду шансе „црно-белих“ да освоје шампионску титулу сведене су на минимум

„Жеља јака — а плећа нејака“. Тако би на најкраћи начин могао да се опише дерби деветог кола првенства одбојкаша, одржан 14. јануара у дворани спортског центра Вождовац на Бањици. Несуђени фаворит, београдски Партизан доживео је један од својих најтежих пораза (3:0) за само 55 минута и 17 освојених поена у сва три сета.

Државни првак, загребачка Младост, играла је као из „уџбеника“ — стабилно, снажно, модерно и разноврсно. Одсуство Малевића, Травице и Чаушевића није се ни осетило, јер су Кашић, Лозанчић, Јаношевић, Јелић, Клинац и Вељко Башић демонстрирали врхунску одбојку, са безброј атрактивних комбинација. Надвисили су „црно-беле“ у свим елементима одбојкаше игре — у сервису, пријему сервиса, дизању, смечовању и блокирању. Ако се томе дода да су били бар двоструко борбенији од домаћина, који је уз себе имао око 3.000 ватрених навијача из Београда, Смедерева, Великог Градишта, Зрењанина, Новог Сада, Краљева, али који нису добили праву шансу да постану седми играч — другачији исход није могао ни да се замисли.

— Атмосфера каква је била на овој утакмици вероватно да није виђена у Београду још од првенства Европе— каже тренер Лазар Гроздановић. — Уместо да „добијемо крила“, ноге су се „одсекле“ скоро свим играчима. То је по мом мишљењу и било одлучујуће. Играчима Младости није било тешко да демонстрирају врхунску одбојку, кад им је наша игра ишла на руку. Необјашњиво слабо смо додавали прве лопте, дизачи су трчали по терену, једва их стизали, дизали високо, а смечери су снажно лупали у противнички блок. Ако се томе дода да наш блок није успевао да заустави ни један напад Загрепчана — у овој утакмици нисмо имали шта да тражимо.

По речима председника Клуба Ђорђа Станишића порази су у спорту неминовни, али начин на који смо изгубили без икакве борбе — невиђена је брука, поготово што је после много година одбојка имала шансу да у Београду поврати гледаоце.

И заиста — нема речи да се опише слаба игра „црно-белих“. Тачније — не зна се ко је био гори од кога. Чуђење је тим веће што су све то играчи који у ногама имају безброј лигашких и репрезентативних утакмица. Чак ни најбољи додавачи лопти нису успевали да то учине током сва три сета. За Ђорђевића и Бранислава Матијашевића кажу да им нема премца у земљи, а они су у додавању били — очајни.

Владимир Трифуновић је велико појачање за Партизан. Нажалост, он је тако играо да је заслужио да се већ после неколико одиграних поена нађе на клупи. Јер, „систематски“ пуцати у блок, као што је то радио Трифуновић, не би смео да дозволи себи ни иоле талентовани јуниор.

Од Куљићеве борбености није остало ни трага. Не сећамо се кад је играо слабије. По томе му је био у родбинским односима Бранислав Матијашевић, који је као очаран скоро сваку лопту ударао у противнички блок.

Миодраг Митић се батргао, али ни његов учинак није био већи од осталих саиграча. Неколико снажних смечева, пар луцидних „кувања“ и добрих сервиса – премало је за играча таквог калибра, као што је Миодраг Митић. Подсетимо се да је пре годину дана Митић скоро сам победио још јачу Младост, него што је ова данашња.

Најмање примедби може да се каже на играње „техничара“ — Велибора Ивановића и Драгана Баланџића. Њих двојица су добијали тако неупотребљиве лопте да их ни најбољи светски играчи не би могли да поправе.

Кад се све то зна — пораз против Младости био је неминован, без обзира што се, вероватно, у следећих десет година не може поновити.

С разлогом се стрепело од наредног сусрета, против Работничког у Скопљу. У прва два сета Партизан је личио на оног смушеног ривала из дуела против Младости. Чак је и други сет изгубио истим резултатом — 15:1.

И онда, кад је изгледало све изгубљено „црно-бели“ су се пробудили. Заиграли су борбеније и ефикасније. Изједначили су резултат на 2:2 и водили дивовску борбу у петом сету, који су освојили резултатом 17:15.

Изгубљена два сета померила су Партизан са другог на треће место на табели. Новосадска Војводина није дозволила изненађење у Марибору, иако је тешком муком савладала Ставбара са 3:0, па и даље води прволигашку трку. Младост је лако победила „новајлију“ Крајинуметал са 3:0 и заузима другу позицију.

До краја првог дела првенства преостало је још једно коло. Партизан дочекује Босну из Сарајева и сасвим је извесно да ће и даље остати у најужем кругу кандидата за титулу првака. Међутим, после пораза против Младости скоро може да се каже — „оде санак пусти…“. Партизана очекују тешка гостовања у Новом Саду и Загребу. Шансе да се освоје бодови су, заиста, минималне.

Можда у томе и лежи Партизанова шанса. Више нема шта да изгуби. Ако није могао да понесе тешко бреме фаворита, вероватно да ће му лакше пристајати улога „аутсајдера“. А, руку на срце — у сусретима с Војводином и Младошћу (без обзира што је изједначен на табели) Партизан је играо као аутсајдер.