Догађај године, сусрет Партизан — Волмак, у оквиру Купа европских шампиона
Почетком месеца шахисти нашег шампиона угостили су холандског првака Волмака из Ротердама. Био је то окршај у другом колу Купа европских шампиона. Ради подсећања нека остане записано да је Партизан 20 пута осваја титулу првака Југославије, осам пута Куп Маршала Тита и био троструки победник Купа европских шампиона (1952, 1954, 1956. године) и за тај успех му је припао златни пехар у трајно власништво.
С друге стране противник достојан поштовања. У редовима Волмака на првој плочи један од најбољих играча данашњице велемајстор Јан Тиман, на другој „страшни“ Виктор Корчној коме је ово био и први излазак на сцену после пораза са Каспаровом у лондонском полуфиналном мечу кандидата. Даље се ређају имена, велике наде холандског шаха, Ван дер Вила, Енглеза Рејмонда Кина, Бема и Куифа.
Све је говорило да ће овај меч остати у сећању, јер су се с друге стране плоче нашли наши прослављени матадори Светозар Глигорић, Милан Матуловић, Драгутин Шаховић, Владимир Раичевић, Никола Караклајић и Ненад Ристић. Управо тако је и било — остаће овај меч у сећању по великој драми и крајње неизвесном резултату све до последњег потеза. Остаће у сећању и по препуној дворани Дома синдиката која је три вечери била претесна да би примила све оне поклонике „древне игре“ у нашем главном граду.
Као што је познато меч је завршен нерешеним резултатом — 6:6, али је холандски шампион стекао право да се бори у четвртфиналу захваљујући двема победама Виктора Корчноја над Миланом Матуловићем. Недостајало је мало среће па да наш првак елиминише великог противника — пропуштена је изузетно повољна прилика.
Вечити младић
Легенда југословенског шаха, „национални Глига“, још једном је, као и безброј пута до сада, показао да спада у сам врх нашег и светског шаха. У партијама са Јаном Тиманом, многи су предност давали холандском велемајстору, „вечити младић“ је још једном показао како се треба борити за боје свог клуба.
У првој партији, мада је водио црна фигуре, Глигорић је сигурном техником у наставку реализовао минималну позициону предност и подсетио на најбоље дане. И сутрадан Глигорић је показао сву своју генијалност, успевши да слабију позицију доведе до „луке спаса“.
Познато је да је раније Милан Матуловић имао веома добар биланс са Виктором Корчнојем — три победе, два ремија и три пораза (4:4). Очекивало се да ће „доктор Маринели“, како пријатељи зову Матуловића, и овога пута бити равноправан „страшном Виктору“. На нашу велику жалост тако није било, Матуловић је изгубио обе партије и управо због тога Волмак је отишао даље.
Сигурно да нико Матуловићу не би замерио што је поражен од Корчноја, јер објективно овај је далеко јачи играч од њега, али се мора рећи да је обе партије изгубио, тако рећи, без игре. Шахисти имају обичај да кажу када претрпе тежак пораз да се играло „на један гол“, да „нису дошли до лопте“ и управо тако је било у обе партије Матуловићеве. Покушавао је од првог потеза изменама да стигне до ремија, а свима је познато да се тако не може против Корчноја. Да је нападао сигурно му нико не би речи рекао и да је изгубио. Овако све критике његов рачун.
Болест учинила своје
Све до пред почетак мече било је неизвесно хоће ли се на трећој плочи појавити Драгутин Шаховић, јер „Шале“ је био болестан, али није желео да остави другове „на цедилу“ у овако важном мечу. Дошао је на подијум велике дворане Дома синдиката, одиграо две бурне партије против Ван дер Била, у другој забележио ефектну победу, у првој, у великом цајтноту, начинио одлучујућу грешку која га је коштала победе.
Недавно је велемајстор Владимир Раичевић отворио у Суботици кафић и како многи тврде вероватно више неће играти шах, или ће то чинити врло ретко. Дуго одсуствовање из турнирске арене није оставило на Рајчету трага. Играо је против великог енглеског теоретичара као у најбољим данима. У првој партији просто га је „разнео“ са плоче, у другој се нешто слично дешавало, али је у насталим компликацијама Раичевић негде пропустио најбољи наставак, па се све расплинуло у реми. Штета, јер да је забележио још победу Партизан би ишао даље. Но, не треба му замерити. Зна се ко је крив што је наш шампион испао из такмичења, Раичевић је у сваком погледу испунио очекивања.
Познато је да некадашњи шампион Југославије, интернационалац Никола Караклајић игра само за Партизан веома ретко на неком од турнира. Зато се и стрепело како ће проћи његов двобој са младим талентованим Бемом. Стрепње су биле неосноване, стара „гарда“ је била на висини задатка, обе вечери лако одржала равнотежу. Бем и да је желео није могао да постигне ништа више од половичног успеха.
Пре почетка меча говорио је Јан Тиман да ће одлука о победнику пасти на последњим плочама. На крају тако није било, али је могло да се деси да није било кобног цајтнота у другој партији Ристића и Куфа. Прве вечери наш млади мајстор блистао је, ефектно забележио победу, да би друге у нешто слабијој позицији запао у страховит временски теснац и пропустио да одигра најјачи потез који би му донео барем пола поена.
Без обзира на жал за пропуштеним мора се рећи да су Холанђани ипак заслужено победили. Имали су једног ненадмашног Виктора Корчноја, имали су и више среће, а она по некад у шаху много значи. Партизан је пропустио дивну прилику да се високо вине у најзначајнијем европском такмичењу, али треба спортски честитати противнику на победи, као што је то и учињено, и пожелети му пуно успеха у наставку борби за велики пехар који припада шампиону Европе. Нама остаје да чекамо неку бољу прилику, надајмо се не за дуго!
Партизан- Волмак 6:6 (3,5:2,5 И 2,5:3,5)
Први круг: Глигорић — Тиман 1:0, Матуловић — Корчној 0:1, Шаховић — Ван дер Вил 0:1, Раичевић — Кин 1:0, Караклајић — Бем реми, Ристић — Куиф 1:0.
Други круг: Глигорић — Тиман реми, Матуловић — Корчној 0:1, Шаховић — Ван дер Вил 0:1, 1:0, Раичевић — Кин 1:0, Караклајић — Бем реми, Ристић — Куиф 0:1.
Укупно: Глигорић — Тиман 1:0, реми, Матуловић — Корчној 0:1, 0:1, Шаховић — Ван дер Вил 0:1, 1:0, Раичевић — Кин 1:0, реми, Караклајић — Бем реми, реми, Ристић — Куиф 1:0, 0:1.