Као редован читалац „Партизановог весника“ доскора нисам имао проблема око набавке мог најдражег листа. Међутим, откако сте почели да објављујете постере, потражња листа је нагло порасла и он се у мом граду врло брзо разграби. Зато се догодило да останем без неких бројева и постера мојих љубимаца које пасионирано сакупљам. Покушао сам на све начине…

Пишем вам непосредно после сазнања да је Џевад Прекази напустио Партизан и потписао приступницу за Хајдук. Заиста не знам шта да кажем. После тога остао сам закратко без речи. Нисам знао да ли да тугујем или да се љутим. У сваком случају разочаран сам и огорчен — поступком Преказија! Кад је дошао у наше црно-бело…

Као велики навијач Партизана и поштовалац фудбалских асова црно-белог клуба, користим прилику да преко „Весника“ изразим захвалност сјајном спортисти и човеку Љубомиру Радановићу за све што је дао и учинио у минулој сезони за Партизан и југословенски фудбал, а нарочито за онај диван победоносни гол против Бугара којим нам је визирао пасош за завршни турнир…

Сувишно је да вас уверавам у добронамерност ових мојих редова у којима нажалост има доста жучи, довољно је ако вам кажем да сам један од највећих приврженика црно-беле боје у мом Смедереву, па ме за то пријатељи и познаници једноставно зову: „партизановац“. Можете мислити онда колико ме жалосте недостаци у нашој фудбалској екипи, поготову два…

Дубоко сам разочаран последњим збивањима у нашем црно-белом фудбалском клубу! Зар поново морамо да препуштамо најбоље играче другим клубовима? Зар смо заборавили катастрофалне последице које смо својевремено претрпели због одласка Васовића и Бечејца? Зар историја мора да се понавља?! Опет повлачимо потезе који приличе инфериорним клубовима, а не вишеструким шампионима. Пуштање Џевада Преказија „хладна срца“…

Као ватрени навијач Партизана и страсни читалац „Партизановог весника“ желим пре свега да честитам Нову 1984. годину свим нашим спортистима, навијачима и редакцији листа, уз жељу да у наредној сезони освојио још многе трофеје и титуле, а пре свега десети наслов фудбалског првака државе! Посебне честитке и дивљење изражавам фудбалском јунаку минуле 1983. године Љубомиру…

У свечано украшеном хотелу „Дунав“ у Пожаревцу, уз учешће више од 350 гостију, прошлог месеца је Клуб пријатеља Партизана из овог града организовао традиционалну „Црно-белу ноћ“. Карте за ову изузетно атрактивну приредбу су распродате чим су пуштене у продају, а просторије хотела нису биле довољне да приме све присталице црно-беле боје. Гости су били истакнути…

Питомац сам Ваздухопловне техничке средње војне школе у Рајловцу, ватрени навијач „црно-белих“ и редован читалаца мог најдражег листа „Партизановог весника“. Као такав, јасно, не пропуштам ниједну утакмицу мојих љубимаца када гостују у Сарајеву. Последњи пут сам их гледао на Грбавици у сусрету Жељезничар — Партизан (1:1). Иако су ме другови одвраћали због врло хладног времена…

Пропали излет црно-белих фудбалера на ревију малог фудбала у Берлину, био је непотребан и озбиљан промашај с обзиром да нам је донео двоструки бламаж. С једне стране, недопустиво је да се екипа актуелног државног првака нађе на последњем месту једног међународног турнира. С друге стране, још црње је кад се фудбалери (и то шампиони) нације…

У ПОСЕТИ НАШИМ АСОВИМА Недеља је поподне. Закуцали смо, ненајављени, на врата стана у Солунској улици на Дорћолу, на којима крупним словима пише: МИЛОРАД КРИВОКАПИЋ. Уместо оног дива из базена, што вам се смеши са зидног календара „Партизановог весника“ за 1984. годину, дочекује нас његова супруга Весна. Извињава се што „глава породице“ — спава. Недеља…