О једном замашном таленту: Млади нападач Милоња Ђукић озбиљно поставља своју кандидатуру за место у првом тиму

Нежнији део публике на свим стадионима чежњиво уздише за Драганом Манцеом, стаситим и лепим младићем нежног тена и наглашене мушкости.

Популарног центарфора сад озбиљно угрожава један други младић — Милоња Ђукић, повратник из ЈНА, Партизанов јуниор и омладински репрезентативац Југославије.

На припремама у Купарима о овом расном нападачу сви говоре са нескривеном надом да ће он већ овог пролећа озбиљно угрозити играче из прве линије напада.

— Ђукић је играч великог потенцијала, — каже Бјековић. — Он игра брзо, једноставно врло је агресиван и неустрашив. Трпи ударце, ћути, игра и кажњава противника головима. На тренинзима је врло ангажован, радан, жели да учи, слуша. Има још недостатака. Мало је „тврд“ у раду с лоптом, крут је у горњем делу тела, помало себичан, што је често црта страствених голгетера. Саветујем га, корим, указујем… Сви од њега очекујемо много.

На тест — утакмицама током припрема Ђукић скреће пажњу свих присутних. Његова појава на терену импонује. Висок је као Манце, исто тако дивно грађен, чак нам се чини да је снажнији од свог две године старијег саиграча. Хода усправно, није онако горд као Манце, мада у појави и кретњама има много сличног. У дуелима је много стабилнији, храбрији, има боље нерве.

О младом нападачу др Павле Опавски говори бираним речима.

— Манце је бржи од Ђукића, али не много, — каже професор Опавски. — Што се тиче морала и агресивности Ђукић је готово без премца међу свим нашим првотимцима. Врло је издржљив, има здраву амбицију, хоће да слуша, верујем да ће много напредовати. Разуме, се, потребне су му утакмице.

На све нас је овај момак оставио пријатан утисак. Пре свега, својом скромношћу. И потенцијалом. Продоран је, иде најкраћим путем ка голу, увек настоји да заврши акцију ударцем. Шут му је врло снажан, захваљујући брзини и маси, иде као тенк. Има снагу лавине, просто ваља све пред собом. Лопта га, истина, још „не слуша“ како би требало, чак и не трчи рационално, без стила је, али сад на томе ради др Опавски.

Сасвим је извесно да Партизан у овом младићу добија фудбалера о коме ће се тек чути. Верујемо да ће брзо задобити поверење навијача. Има оно што они воле: даје голове, силовито напада, бори се, стално јуриша…

Бјековић сматра да ће Милоња Ђукић бити нарочито опасан у контранападу и да би у гостима требало да буде Партизанова „карта изненађења“. Лако са може догодити да он буде и врло употребљив играч код куће, кад треба разбијати „бункер“ гостију. Са његовом разорном снагом, скоком и шутем из сваке позиције биће тешко противнику да нађе штит, јер ће ту бити још Манце и Живковић.

У сваком случају, појава Милоње Ђукића охрабрује. Такви се играчи не рађају често. Он подсећа на Тејлора, некадашњег центарфора Манчестер јунајтеда. Има појаву античких јунака, талентован је, млад, амбициозан…

Будућност, та вечна непознаница која се простире иза хоризонта, за овог младића ће бити врло сунчана. Запамтите то име: Милоња Ђукић!