Милован Илић — Минимакс
Милован Илић — Минимакс човек задивљујуће елоквенције, бритких и садржајних коментара, велики Партизановац, али и саговорник увек интересантан — посебно када су спортска збивања у питању…
Разговарамо, наравно, о Партизану и пролећном наставку:
ИЛИЋ: Пролеће. Зар у нашем фудбалу уопште има пролећа. Пре бих рекао да је завладала јесен. Звезда је чак у дубокој јесени. фудбал нам је, нажалост, такав…
П. ВЕСНИК: Увек, међутим, постоји и „оно-али“…
ИЛИЋ: Јесте, када је фудбал у питању ја сам, опет, велики оптимиста. Јер, то је игра са много тајни, игра којој је и поред свих мањкавости тешко одолети… И Партизану је тешко одолети…
П. ВЕСНИК: Ипак успевате?
ИЛИЋ: Свакако. Кад побеђује један сам од највернијих, али кад почне да губи — нема ме нигде. Не, не окрећем леђа, већ се само искључим из „игре“, као да се ништа није догодило. Тешко ми падају порази и не желим да се нервирам.
П. ВЕСНИК: Партизан вас, ипак, може обрадовати — титулом?
ИЛИЋ: Може, али и не мора. Јер Прва лига је практично без правог фаворита. И последњи може победити водећег. Уосталом тако нам игра и репрезентација: у стању је да, рецимо, савлада светског првака и да изгуби од тоталног аутсајдера…
П. ВЕСНИК: Кошарка би могла бити добра терапија за навијачка незадовољства?
ИЛИЋ: Понекад. Као недавно у дербију Партизан — Црвена звезда. Утакмица је била сјајна, али и Мока Славнић такође. Да није њега… Уосталом људи можда баш због Моке и долазе на кошарку, јер то је јединствена прилика да га поново виде на паркету. Волим начин на који води утакмице и уопште ми није јасно како успева да се савлада — да не уђе у игру…
— Сем тога, на таквим утакмицама, човек се толико укључи у игру да просто не региструје време. И после тога се питам колико сам „празних“ фудбалских утакмица одгледао једва чекајући да се заврше…
П. ВЕСНИК: Али…
ИЛИЋ: Али… Без фудбала је све теже и без фудбала се не може. Такав је какав јесте, каквог га и заслужујемо и какав био да био опет га с нестрпљењем очекујемо.