Никако не могу да прежалим пораз, боље речено испуштену победу, наших кошаркаша у дербију са Цибоном у Загребу. По читавом току игре, а нарочито по завршници, „црно-бели“ су били много ближи тријумфу и само захваљујући ретком пеху и околностима под којима се дерби-мечеви на Цибонином тлу одигравају (но о томе је сувишно говорити) Загрепчани су избегли неминовни дебакл.

Тек после неуспеха Цибоне у Шибенику види се колико су крупна и тешка била та два несрећно прокоцкана бода у загребачком дербију. Да их нисмо олако испустили сада бисмо били водећа екипа на табели, што би нам донело драгоцену предност у „плеј-офу“ и највероватније нову титулу државног првака!

Истина, све још увек није изгубљено и уколико наши кошаркаши до краја првенства изборе све преостале бодове, још увек могу да заврше трку у фаворизованој водећој позицији. При том не треба заборавити да је Цибона слабији тим него што се то тврди и надувава и да има где да губи бодове, а зар није у оба дербија на свом тлу — и против Звезде и против Партизана — била слабији противник који се пуком срећом (и не само срећом) једва провукао кроз иглене уши?!

— Ђуро Миљевић, Нови Београд, Бул. Лењина 18